Vino je popularan alkoholni napitak koji se proizvodi fermentacijom grožđa. Postoji više od 1000 različitih podvrsta vina, a osnovna podela je na crvena (crna), bela, roze i penušava vina. Izbor vina zavisi od ličnih preferencija, ali i od hrane uz koju se služi. Vina se razlikuju po boji, ukusu, aromi i nivou slatkоće.
Bilo da ste početnik u svetu vina ili već iskusan ljubitelj, ovaj kratak vodič će vam pomoći da otkrijete najpoznatije vrste vina i njihove karakteristike. Upoznajte se sa osnovnom podelom vina prema boji i nivou slatkоće, kako biste mogli da uživate u savršenom skladu vina i hrane.
Основна подела вина по боји и карактеристикама
Vina se mogu podeliti na nekoliko osnovnih kategorija prema njihovoj boji i karakteristikama – crna (crvena) vina, bela vina, roze vina i penušava vina. Svaka od ovih grupa ima svoje jedinstvene osobine i ukuse koji ih čine posebnima.
Crna (crvena) vina
Crna (crvena) vina se proizvode od tamnih sorti grožđa i njihova boja varira od svetlo crvene do skoro crne. Ova vina često imaju snažne arome voća poput crne trešnje, crne ribizle, začina i kedra. Popularna crna vina poput Kaberne sovinjon i Pinot Noir se često sreću na menijima restorana i vinarija.
Bela vina
Bela vina se proizvode od belih sorti grožđa i njihov ukus može varirati od bogatog i voćnog do pikantnijeg. Poznate bele sorte poput Šardone i Sovinjon blan omiljene su u restoranima i na vinskim kartama.
Roze vina
Roze vina se dobijaju od crnog grožđa, uz kraći kontakt kožice sa sokom, ili mešanjem belih i crnih vina. Ova vina imaju blagu roze boju i osvežavajuće, voćne arome. Roze vina se često uživaju tokom toplijih dana.
Penušava vina
Penušava vina sadrže fine mehurčiće i mogu biti crna, bela ili roze. Najpoznatiji predstavnik ove kategorije je šampanjac, koji se tradicionalno vezuje za proslave i svečane prilike. Šampanjac se proizvodi u istoimenom regionu u Francuskoj, a njegovo uživanje uz različita jela stvara jedinstveno gastronomsko iskustvo.
| Vrsta vina | Glavne karakteristike | Preporučene temperature serviranja |
|---|---|---|
| Crna (crvena) vina | Snažne arome voća, začina i kedra | 12-20°C |
| Bela vina | Bogat i voćni ili pikantni ukus | 8-14°C |
| Roze vina | Blaga roze boja i osvežavajuće, voćne arome | 8-12°C |
| Penušava vina | Fini mehurići, mogu biti različitih boja | 5-8°C |
Vrste vina према нивоу слаткоће
Vina se prema nivou slatkоće dele na suva, polusuva i slatka. Suva vina imaju najmanju količinu šećera, što im daje snažniji i suvovatniji ukus. Sa druge strane, polusuva vina imaju srednje izraženu slatkоću, dok slatka vina zadržavaju sladunjavi ukus i sadrže više reziduacionog šećera.
Nivo slatkоće vina direktno utiče na njegovo slaganje sa različitim jelima. Suva vina se obično bolje uklapaju uz jela sa istaknutijim ukusima, poput crvenog mesa ili jakih sireva. Polusuva vina mogu pratiti širok spektar jela, od lakih salata do jačih mesnih specijaliteta. Slatka vina pak nalaze svoje mesto uz deserete, ali i uz pojedina jela sa naglašenom slatkоćom, poput pečenog patka ili foie gras-a.
Postoji širok raspon u razlikama nivoa slatkоće. Vina se mogu klasifikovati prema sadržaju preostalih šećera, koji se meri u gramima po litru (g/l). Suva vina obično sadrže manje od 2,5 g/l šećera, dok se slatka vina kreću u rasponu od 45 g/l i više. Ovaj parametar je od ključnog značaja prilikom odabira vina koje najbolje odgovara vašim ličnim preferencijama i željenim gastronomskim kombinacijama.