barell

Vest

22. septembar 2014.

Vinarija Kovačević proslavila Pudarske dane

„Šetali, jeli, pili, slušali muziku, družili se... I šta ćeš ti sad da napišeš o tome?“ „Ono što sam doživeo i to onako kako sam doživeo.“

„Pudarski dani“ su manifestacija koja se tradicionalno održava u Irigu u ovo doba godine. Pudar? Auh! Beše davno jedan golman i to Hajduka iz Splita, koji se zvao Ivan Pudar. Verovatno je nešto neodbranjivo odbranio nekom mom iz Zvezde, pa mi se tako urezao u memoriju. U bilježnici Broja Jedan piše da je on sad nešto kao trener. Nema logike da se u njegovu čast ovde održava bilo šta sem intimne večere za četvoro. Šta je to – pudar? (Dobro, znamo, ali ovako je interesantnije) Pudar je čuvar vinograda, neumorni istrebljivač lopova i čvoraka. Jednostavnom translacijom: vinograd – grožđe – vino – zdravlje, dolazimo i do zaključka da je na neki implicitan način, pudar i čuvar zdravlja. Kao takav, nema nikakve veze sa Sataninim porodom oličenim u farmakološkoj mafiji. Bože, sačuvaj!

„Pudarske dane“ u Irigu slavi kompletno mesto, ali lučonoše vinarstva ovog kraja to rade i individualno. Kada se ugledaju inicijali JK, nažalost ogroman deo populacije pomisli na neka čudna bića, a trebalo bi da ta dva slova znače Jojić i Kovačević. Sava Jojić (Mačkov Podrum) i Miroslav Kovačević (Vinarija Kovačević) iz godine u godinu u sve širem krugu ličnih, kao i prijatelja njihovih vinarija, te vina uopšte, proslavljaju Pudarske dane. Ove godine smo pozvani od strane Vinarije Kovačević, čemu smo se naravno odazvali. Pošto naziv „Pudarski dani“ asocira na množinu, dakle više dana, to znači da ćemo sledeće godine obići obe vinarije, ako nas pozovu. I na tečno iščitavanje Zaharija Orfelina, a i na predstavu „Mačak na usijanom inoksnom vinifikatoru“.

Prvo smo obišli „Podrum 1930“, trenutno poslednju uspešnu poslovnu avanturu g. Kovačevića. Sofisticirana fabrika za pomeranje nepomerivih, industrijskih igrača na vinskoj sceni, radi punom parom. Doduše, ova godina je za vinare nešto što bi moglo imati radni naslov „Apokalipsa gidže“. Razumemo mi da se otapaju glečeri, ali nije baš bilo neophodno da nam se celo proleće i leto cede nad lobanjama. Mogla je ta kiša malo i da šara. Mogla je, ali nije. Vinari su ljudi čvrstog kova. Stegnu zube i urade sve što je do njih. Iako su poslednji dani u Irigu bili svečarski, sa preradom prispelog grožđa se ne staje. U to su se uverili svi koji su posetili „Podrum 1930“. Tih svedoka je bilo jako puno. Nema sekiracije, vina će biti. Svedoci su konzumirali, što bi rekao Kišlovski, tri boje - Orfelin, pokaznu vežbu da nije sve što je jeftino loše, a sve što je skupo dobro. Više muzike nego para, u ovom slučaju, ali smo o tome već pisali.

Nakon obilaska podruma, obreli smo se u Vinskoj kući, prelepom restoranu Vinarije Kovačević, gde nas je dočekao domaćin lično. Obraćajući se zvanicama, g. Kovačević je u sažetom govoru poželeo dobrodošlicu i u kratkim crtama definisao Pudarske dane. Nakon toga je počeo muzičko – poetski program, što je sve češći manir na okupljanjima ovog tipa i nivoa. Uvek je zadovoljstvo čuti stihove iz Mikinog „Garavog sokaka“. Uz izuzetne prehrambene đakonije i vinsko pojačanje pomenutim Orfelinima, odnosno kompletan Kovačević asortiman, možda i ne idu najbolje Mikini stihovi iz baš te čarobne knjižice. Svi junaci su u njoj više gladni nego siti, ali nekako, Miroslavu Antiću ništa ne verujem i sve mu verujem. Kada vas neko stihovima istovremeno tera na plač i smeh, onda vam on može sve. To je jednostavno dar o kome se mora iz poštovanja i straha ćutati.

Ako nastavimo u ovom panonskom Lao Ce maniru, mogli bi reći da je sve to bio marketing, ali da istovremeno i nije bio uopšte. Ko će ga znati? Odnosno, zna se ko zna. Naravno, domaćin. Okupljao je nekoliko dana ljude koji mu lično i(li) profesionalno znače, gostio ih besprekorno i otišao da kreira neke nove akcije. O profesionalnosti i vaspitanju ljudi koji su davali i daju svesrdan doprinos svemu što se u ovoj vinariji čini ne treba trošiti reči. Svaka čast, narode! Na šalteru za žalbe povodom organizacije „Pudarskih dana“ u Vinariji Kovačević, može komotno stajati natpis: „Ne radi!“

 

Profesor Dionisije

"Kaže se katkada za kritičare, da ne pročitaju do kraja delo o kome su prinuđeni da pišu. Da bi se znala sorta i kvalitet vina nije potrebno popiti celu bačvu."

Oskar Vajld