barell

Vest

14. april 2014.

Salon vina Wine Style – Neodoljivi skup u Grobljanskoj ulici

Šesti po redu skup „Možeš da uđeš, ali se najavi“, u organizaciji lista Wine Style, održan dvanaestog aprila u hotelu Zira

Postoji popriličan broj ljudi koji obožavaju godišnje Wine Style žurke u hotelu Zira. Pisac ovih redova, van svake sumnje, spada u tu grupu. I kada pitate prisutne zvanice zašto je to tako, redovno izostane suvisli odgovor. Prosto, eto tako... Volimo ga. Astal, kibla, čaršav, mizanscen upotpunjen rol banerima... Ama sve apsolutno isto kao i svugde. Pa da vidimo u čemu je onda fora!

Publikacija „Wine Style“ je prva tog tipa u nas. Jezivo nemaštovitog imena, poput skoro svih listova koji tretiraju ovu oblast, odličnog dizajna koji vešto skriva surov manjak vinskog sadržaja (dve šlajfne vinskog teksta se veštom rukom prelamača razbucaju na devet strana i to je to), nešto malo više reportaža sa puteva, PR tekstovi hotela, jahti, satova i koječega ostalog, intervju sa „ozbiljnom njuškom“, te izobilje onoga od čega se živi (reklame, reklame, reklame...) čine Wine Style. Uspešnost ove publikacije, iz perspektive ovako šturog sadržaja je za svaku pohvalu. To tako funkcioniše osam godina i zbog toga se mora reagovati na izvršnu komandu: „Kapa dole!“

Poslednjih pet godina, menadžment firme organizuje Wine Style salon vina, tako da smo ove godine prisustvovali šestom po redu. Atmosferski posmatrano, ovo je najuspeliji vinski hepening u nas. Bez obzira na prilično ozbiljne cene zakupa skromnog izložbenog prostora... Bez obzira na jednak tretman svih koji na skupu učestvuju (nema onog: veći štand – manji štand; Sujeta na bolovanju)... Bez obzira na stavljanje svih koji se prijave na istu listu (nema onog: novinar – vinopija – ugostitelj – direktor nečega – somelijer; Svi su na istom spisku)... Bez obzira na... Ili sve to ima veze? Štandovi (stočići) su raspoređeni po obodu sale, tako da centralno mesto zauzimaju posetioci. Ima li i to veze?

Pa svakako da sve ima veze. Skup se održava u lepom hotelu Zira, stacioniranom u objektivno najružnijoj beogradskoj ulici (Ruzveltova). Terasa hotela je vrlo funkcionalna, suštinski povezana sa salom i zaista je ozbiljan adut salona vina. I to ima veze. Na salon svrate, pre ili kasnije, svi oni koji vinskom događaju prosto moraju prisustvovati. Tu nema greške, tako da i to ima veze. Pored renomiranih proizvođača koji galantno donose ozbiljne količine svojih ljubimaca u staklu, salonu prisustvuje i sasvim pristojan broj uvoznika i distributera vina. Oni su inače poznati po malo „težoj ruci“, pa njihova procentualna zastupljenost na ovakvom dešavanju predstavlja prijatno iznenađenje. Naravno da i to ima veze. A sve traje samo šest časova što je sasvim dovoljno. Dakle vrlo iskusno i mudro tempirano.

Leda ima dovoljno, čaše za degustaciju su i više nego pristojne, osoblje preljubazno, pristup garderobi besprekorno pojednostavljen, a ventilacija savršena. Vrlo diskretna muzika na bazi odjavnih špica iz filmova sa koitus tematikom nimalo ne ometa žive rasprave. Za neke od nas koji smo popili skoro celu Srbiju iz perspektive Stefana Dušana Silnog, redovno se ispostavi neko iznenađence iz domena premijera. Još se nije desilo da se salon napusti bez nekoliko „hitova“. Bar stotinak različitih flaša i ove godine može komotno i objektivno da dolepi na matičnu etiketu natpis: „Ja sam, bre, ozbiljno vino!“ A onda se osvrnete na one koji iz svojih razloga nisu učestvovali i stvarno vas obuzme milina. Ekspanziju proizvodnje kvalitetnih vina kod nas više ništa ne može da zadrži. Ta ekspanzija jednostavno mora da se podrži. Wine Style salon vina, u konkurenciji salona zaista ima jako ozbiljnu ulogu. Kako i zašto? Pa to i dalje nije jasno, ali je tako. I naravno da nije ni važno. Sećaćemo se šestog i čekaćemo sedmi, na kome će, naravno, sve imati veze.

 

Profesor Dionisije

"Nada je dobar doručak, ali slaba večera."

Bejkon