Lično
Rukuj se, pa sipaj – Zabava u Mikseru
Dvodnevna neobavezna i opuštena vinska žurka u koprodukciji Wine Jam-a i Mixer House-a pod nazivom Belgrade Wine & Dine No. 2
Neslavno abortirani festival u Metropolu, miksovan tradicionalnim „šamaranjem po ušima“ u Hajatu, širom je otvorio vrata uspehu manifestacije čiji naslov imate u podnaslovu teksta. Na sve to nalepljen je i pokušaj impotentne satire, „Potemkinovo urbano selo“ – Beograd na vodi, pa je ovaj hepening nazvan i „Beograd na vinu“. Nesrećni Beograd će u sledećih nekoliko godina biti žrtva raznoraznih „Beograda na...“. Ređaće se: „Na vinu“, „Na mleku“, „Na jogurtu“, „Na rakiji“, „Na pivu“, „Na hlebu & vodi“, „Na onoj stvari“, te slični izlivi angažovane, banalno predvidive duhovitosti. Zla kob ove naše neformalne prestonice Balkana se može definisati pomoću samo jedne reči – bombardovanje. Ako nisu u pitanju uobičajene, konkretne bombe (čipsovane uranom), onda u pomoć pristižu ostali oblici agresije.
No, da se vratimo mi našoj vinskoj zabavi. Ove godine nije došlo do preklapanja sa Salonom vina u Hajatu, ali sve i da jeste, čisto sumnjam da bi odziv vinara bio slabiji. Cinici su zdušni u oceni da imamo više festivala nego vinarija. Slična fora kao sa kinematografijom. Ako bi neka vinarija, a ima ih (i svaka im čast na tome), pokušala da ispoštuje sve moguće organizatore, onda bi se toj vinariji isplatilo da uzme u stalni radni odnos dve osobe koje će se manirom cirkuskih jahačica neumorno seliti iz grada u grad, sa manifestacije na manifestaciju. Stalan posao i redovna plata zvuče racionalnije od grdnih dnevnica, a i sevap je pružiti šansu nekom talentovanom i ambicioznom detetu.
Iz perspektive galopirajuće inflacije kloniranih manifestacija, ovom Belgrejd vajn džem dajnu ili Beogradu na vinu ili kako god ga nazvali, zaista se može prilepiti etiketa uspele zabave. Na jednom prostoru više od dvadeset „na’vatanih“ domaćih vinara visokog rejtinga predstavlja lep uspeh. Broj vina u opticaju na ovoj dvodnevnoj žurci verovatno je veći od broja uzoraka na dan ranije održanom Velikom Testu Srpskih Vina u Falkenštajneru. To dovoljno govori, za sebe. Pošto se od ozbiljnije nagrađenih vina na VTV, u Mikseru mogao probati valjda jedino Bjelicin duet: Babaroga + crveni Grafiti, ispada kao da su ova dva događaja na suprotnim stranama fronta. Naravno da to nije tačno, ali je propuštena lepa prilika da nagrađena vina publika proba „dok su vruća“. Pogotovo što su mnogi nagrađeni vinari ranije učestvovali na zabavama u produkciji što Miksera, što Wine Jam-a.
Pošto kotizacije, kao i ulaznice, za ovu zabavu vremenom postaju sve skuplje, došlo je do simpatičnih „taljenja“ prilikom duženja (sjajno brendirane) kofe & posteljine za astal. Neke vinarije su se udružile i podelile klimavo astalče što je jako lepo za videti. Da ne pominjemo višestruku korist. Ispomažu se u promociji vina, a i deluju nekako složno. Ta sloga će im biti poprilično potrebna prilikom pokušaja da se izbore za zaštićeno geografsko poreklo i ostale segmente birokratske Sodome. Najbolji deo svake manifestacije ovog tipa je ono kada radoznali kolega proba vino svog sabrata u proizvodnim mukama. Tada su nekako baš neposredni i otvoreno pričaju bez zle krvi. Ako se vinari ne poštuju između sebe, onda je sve ovo obična budalaština. U prevodu na fudbalski: „Iako se možda i folira, izbaciću loptu u aut. Isti leba jedemo, a možda mu je stvarno loše.“
Kada je o publici reč, pošto bi trebalo da se o njoj ovde najviše radi, ona je naravno - nepokolebljivo ista! Svako ko je bio na više od pet vinskih „zezanja“, može komotno da „istaguje“ 80% svih grupnih fotografija. Ako ova manifestacija ima kao cilj ideju da dovuče neku novu publiku, onda je tu apsolutno neuspešna. Opet, ako joj je svrha da se skupi što veći broj osvedočenih ljubitelja vina, onda je po tome možda i najuspešnija. Kada je nastajao Wine Jam, nekoliko ljudi, uključujući i potpisnika ovih redova, „polomilo se“ da dovede neke nove, da kažemo – svoje ljude. Međutim, velika koncentracija onih za koje znamo da će svakako doći, potpuno parališe želju za "još ljudi". Ako bi stali kurtoazno na po par minuta sa svakim koga znate, za to vam je potrebno sedam dana života. A valja i probati par novih vina... Kad, bre?
Ove godine sam obećao sebi da ću se popeti na „aristokratsku platformu“, gde je kupažiran prehrambeni segment sa vinskim. No, avaj... Nije bilo šanse. Stanete sa svakim poznanikom po malo i onda napolje, na cigaretu. A onda povratak na puno svrsishodne priče i neko vino. Besplatan povratak u Mikser je obezbeđen „divljačkim žigosanjem“ na ulazu, po ugledu na nekadašnja pečaćenja (Akademija, Zvezda, Bo(s)nafides...). U ovim godinama se sa tim pečatom osetite poput svinjčeta u kasapnici. Samo fali kuka da vas okače. Doduše, ta kuka je vino! Vino je kuka na koju se dobrovoljno i sa smeškom kačimo. Svuda i uvek!
Nenad Andrić
