Događaj
Omataljavanje Balkana, a i šire
Bukurešt i Sofija kao potvrda da naša vina osvajaju Balkan. Temeljno i frontalno...
Prošlogodišnji Jankov regionalni trofej (Stari Zavet, 2011) i prvo zlato za Srbiju na Dekanteru, inicijalno je otvorio vrata srpskim vinima za najveće domete, koje je ove godine na tom ocenjivanju rezultiralo pravom poplavom medalja (o čemu još malo mora da se ćuti). Na sličan način je i Kišov trofej za najbolji roze Balkana, lane u Sofiji „povukao nogu“. Englezi i Mađari su, uz nas naravno, dominantne svetske sile u humoru. Mađari nisu organizovali ništa, duhoviti Englezi imaju svoj zavet ćutanja o Decanteru, a mi bi već, progovorili i na ono mesto koje ne bi prošlo cenzuru. Održana su vinska takmičenja u Bukureštu i Sofiji i o njima sme da se priča u realnom vremenu. Prpa od Decantera nas je nagnala da i ova dva takmičenja sagledavamo tek sada, sa nežne, istorijske distance. I u pitanju je potpuni trijumf!
Da krenemo od kraja. Balkan International Wine Competition (BIWC) je takmičenje koje se svake godine održava u Sofiji. Proporcionalno broju uzoraka (uglavnom Bugari) gro trofeja i medalja je pripadao domaćinu, na šta smo se mi sa veselim podsmehom redovno osvrtali. Vremena, članovi žirija i učesnici se menjaju, takmičenje postaje sve relevantnije i sa te tačke gledišta, uspeh koji su ostvarila naša vina, tim je veći. Nismo osvojili baš sve, ali skoro sve – jesmo! Preciznije, skoro sve što smo poslali, uzelo je medalju. Pa da krenemo od šampiona u apsolutnoj kategoriji, odnosno najboljeg vina Balkana po oceni renomiranog žirija. Za najbolje vino Balkana na BIWC proglašen je Kremen Kamen (2012), negotinske Vinarije Matalj. I prethodnik ovog velikog vina je požnjeo svoju porciju lovorika ali ne kao mlađi brat. Ovo je verovatno prvo relevantno takmičenje opšteg tipa, sa koga neko naše vino nosi trofej apsolutnog šampiona. Doduše, treba biti fer i reći, da se Kremen Kamen poput Kraljevića Marka mlatio sa Musom Kesedžijom, koga je dublirao penušavi Special Selection Pinot Noir & Chardonnay (2005) by Edoardo Miroglio, te da su se nosili letnji dan do podne. Da bi se izbegao Čavić – Felps skandal, pošto ni foto finiš nije dao rezultat, ova dva vina su podelila prestižni trofej. Prema očevicima, ovakva odluka je prihvaćena uz opšte odobravanje.
Moćni Kremen Kamen je, što je i logično, najbolje crveno vino poluostrva, a trofej za najbolje belo vino na Balkanu, pripao je sovinjon blanu Vrtlog (2013) iz smederevskog Podruma Janko, sa autorskim potpisom enologa Mladena Dragojlovića, ujedno i kreatora Mataljevog Kremen Kamena. Ovaj „beli“ trofej je jako značajan za Podrum Janko, baš zbog činjenice da je „beo“. U segmentu crvenih vina, ova vinarija je (pre svega trofejom na Decanteru), napravila ozbiljan iskorak u svetsku elitu. Nepravedno zapostavljenim, ne manje kvalitetnim belim vinima, upravo je bio potreban ovakav podsticaj. U Vinariji Matalj je situacija bolja, ali je polazna pozicija lakša, pošto se u toj vinariji rade samo dve bele sorte, bar za sada. Obe vinarije vode ljudi koji naprosto uživaju u takmičenjima, pa se od njih u budućnosti očekuje sve više i više...
Takmičenje u Sofiji ima još jedan interesantan segment, a to je „nadmetanje“ etiketa. Ovogodišnji trofej je pripao Vinariji Despotika, za etiketu kaberne sovinjona, popularnog Dokaza. Krvavo zlatna „ručica“, sama po sebi verovatno nije bila razlog, već kompletna kompozicija etikete. Naglašavali smo već u ranijim tekstovima da se etikete ove vinarije mogu voleti ili ne, ali im niko ne može osporiti zaokruženost u konceptualnom smislu. Nagrada je svakako došla u pravu ruku, da ne kažemo krvavo – zlatnu. A da kažemo da je Dokaz (2012) dobio i zlato, onako, kao vino.
Što se tiče zlata, sem pomenuta tri šampiona, tu su i sjajni No ½ (2013) Vinarije Ivanović, Kišova temeljna Misterija polusuva (2011), kao i Bermet beli, Pusulin Traminac (2014) – gde valja posebno obratiti pažnju na godinu i odati priznanje, te Mataljev Kremen (2013) koji je u izrazitoj takmičarskoj formi. Ono što posebno raduje, kada su srebrna odličja u pitanju (devet), je činjenica da su neka od tih vina na Decanteru prošla bolje od ovih zlatnih u Sofiji. Poznavajući i sva sjajna, pukom igrom slučaja – „samo bronzana“ vina (osam), moglo bi se reći da apsolutno sve vinarije, učesnice internacionalnih takmičenja u poslednje vreme, imaju adute za svako takmičenje. Konkretno, imaju u svom portfoliju bar odlična vina i to više niko sa gramom mozga i savesti ne može da im ospori. Svako ko dobro poznaje vinsku scenu, mogao je da predvidi ovakav epilog. Da parafraziramo repliku iz „Crnog Gruje i kamena mudrosti“: „...a neki smo i najavljivali.“
Organizatori IWCB-a, prethodno održanog u Bukureštu (21.05. – 24. 05.) ne kriju ambicije da njihovo takmičenje ekspandira u jedno od značajnijih na kugli zemaljskoj. Iz godine u godinu je sve veći odziv „takmaca“ koji dolaze iz raznih krajeva sveta, a organizatori očekuju u dogledno vreme i brojku od preko dve hiljade uzoraka... Pored ove, da tako kažemo, „kvalitativno – kvantitativne alavosti“, organizator smatra da će ocene i preporuke strašnog IWCB suda biti najbolja preporuka enofilima iz: Rumunije, Ukrajine, Rusije, Bugarske, Mađarske, Srbije, Hrvatske, Slovenije i Turske u futuru... Ladno su zaboravili Moldaviju i još neke zemlje?! No, nek’ oni to rešavaju sami...
Pošto je ovo takmičenje održano po OIV pravilima, koja između ostalog nalažu da je maksimum dodeljenih medalja 30% od pristiglih uzoraka, dobar broj vina, pa i naših, ostao je ispod crte i bez odličja, pored ocena koje medalju zavređuju. Naši su prošli ovako:
Zlatne medalje:
Trijumf (2013), Vinarija Aleksandrović
Trijumf barrique (2012), Vinarija Aleksandrović
Vrtlog (2013), Podrum Janko
Trag (2013), Vinarija Despotika
DiShiraz (2009), Vinarija Dibonis
Potrkanjski Chardonnay (2012), Vinarija Jović
Bermet (2014), Vinarija Kiš
Srebrne medalje:
Misterija Polusuva (2011), Vinarija Kiš
Potrkanjski Riesling (2011), Vinarija Jović
A kao što rekosmo, neki su bili za srebro, ali „pravila su pravila“...
Kardaš (2011), Vinarija Aleksić
Dokaz (2012), Vinarija Despotika
Rogan Shiraz (2012), Vinarija Rogan
Arsenijević Merlot (2013), Vinarija Arsenijević
Rodoslov (2009), Vinarija Aleksandrović
Trijumf Noir (2012), Vinarija Aleksandrović
Jovic Sauvignon Blanc (2013), Vinarija Jović
Jovic Cabernet Sauvignon (2011), Vinarija Jović
Bermet Beli (2013), Vinarija Kiš
DiCabernet (2008), Dibonis
DiMerlot (2008), Dibonis
Posle ova dva takmičenja može se reći da je „puna šaka brade“. Možda se nekome čini da to i nije mnogo, ali valja još jednom napomenuti da je spisak nagrađenih, gotovo identičan spisku poslatih uzoraka. To je još jedna potvrda da nam kvalitet nije sporan i da smo debelo u zoni ukusa. Uz želju da ne budemo proterani sa sledećih takmičenja zbog previše uspeha još jednom čestitamo nagrađenima, a posebno osvajačima trofeja. Idemo dalje...
