Lično
Ne okreći se sine – Rebalans vinskog sveta
Godina za nama: Od kataklizme do nekih neverovatnih uspeha...
I pored uvažavanja operativne filozofije koja tvrdi da previše osvrtanja vodi u saplitanje, ipak je sevap da malo probistrimo godinu za nama. Da je još jednom pogledamo i taj kalendar bacimo. Ne radi se tu o tome da je ona bila nešto posebno gadna. Uostalom, mi samo gadne i živimo, pa se tek naknadno, posle nekoliko godina setimo baš te i proglasimo je izuzetno uspešnom. Prethodnu godinu, bez obzira na taj naš bizaran nostalgičarski hobi, mnogi se nikada neće setiti sa setom. Naročito kada budu flaširali vino pod žigom „berba 2014“. Kiše, kišurine, provale oblaka, poplave i sve prateće demonstracije mržnje bogova meteorologije, temeljno su ruinirale naše još uvek mlade vinograde. Učeni ljudi iz te struke su tvrdili za silesiju događaja da se to dešava jednom u sto godina. Množenjem verovatnoća mnogih nezavisnih događaja dobio bi se nedvosmislen rezultat: Ovakva godina je prva takva od postanka sveta. Dakle, malo se preteruje, ali se ipak ne preteruje preterano.
A sve je počelo sa formalno prvom berbom u godini. I videlo se da će biti ekstremno, samo nije bilo jasno na koju stranu. Vinarija Milanović iz Surduka je na čokotima ostavila silu, sa idejom da obavi jednu od prvih, ako ne i prvu, ledenu berbu u nas. Zima, koja se ispostavila neznatno surovijom od one u Etiopiji, nije dozvolila led, pa je to ispala ultra-mega-giga kasna berba.
Velike klimatske promene, naslonjene na akušerizovanu poslovicu „ekstremizam rađa ekstremizam“, iz mode su izbacile nekada omiljeni kišni mantil i jesenje jakne. Poslednje dve decenije se iz kupaćih tangi uskače u perjane jakne i obrnuto. E pa prethodna godina je vratila u modu kišne mantile. Izgleda da je Haarpom upravljao neko ko se loži na Odri Hepbern ili Ingrid Bergman, uz to instruiran od firme Barberi - sektor Balkan. Neki vinari su pošteno rekli da im je grožđe nedovoljno kvalitetno, neki tvrde da su spasili nešto, a neki opet smatraju da i nije bilo toliko loše. Ovi poslednji se verovatno uzdaju u Mandrakovske sposobnosti. Svoje lične i svojih enologa. Hajde, pa da vidimo... Na proleće ćemo biti u situaciji da probamo beli i roze asortiman, pa ćemo onda stvarno videti na čemu smo. Vinska publika je samo načelno razmažena, tako da se ipak uzdamo u nivelisan prag tolerancije i razumevanje za Sodomu i Gomoru koju je preživelo grožđe proteklog leta gospodnjeg. Ipak je bilo: Oliver_Mandić_Muljaj_me_nežno.mp3
Svaka akademska analiza i svaki ozbiljan vic o Muji koji mora da bira, kreće od loše vesti ili od onog što ne valja. Dakle, loša je bila godina kao takva, a ono dobro... Bilo je i dobrog, naravno. Pa da krenemo, hronološki: U novoj godini, ambiciozno je startovala niskobudžetna Orfelin trojka iz Vinarije Kovačević; SERSA je dobila novog predsednika – Dejana Živkoskog, čoveka koji je od starta odisao mladalačkim entuzijazmom; Sveti Trifun se vratio iz nokdauna i počeo ozbiljno da šamara Svetog Valentina, što je sasvim logično, pošto je u domaćem ringu; Održan Beo Vajn Fer na Beogradskom Sajmu; U okviru Beo Vajn Fera već tradicionalna sednica VIVIS-a, na kojoj su bili prisutni Predsednik, par članova, nepar nas nevezanih i zaludnih i neka osoba koja je skupljala priloge za levoruke, strabistične i homoseksualne somelijere u Kambodži; Početkom marta nas je posetila amaterska vinska reprezentacija Italije izlažući u Belexpo centru; Winterfest - ambiciozna, uspela i korisna vinska zabava na Kopaoniku; Salon u Ziri; Lep doprinos vinskih poslenika u saniranju posledica katastrofalnih poplava kroz donatorske večeri i aukcijske prodaje vina; Pojavio nam se odličan blog „Zapisi jednog merloa“; Održan Wine Identity – perfektno organizovana konferencija koja je formulisala neke krucijalne odgovore; Udruženje šumadijskih vinara na Oplencu pompezno obnarodovalo svoje postojanje; Vinarija Kiš sa svojim rozeom pobedila na balkanskom vinskom turniru; Podrum Janko osvojio za svoj Stari Zavet (2011) i celu dobronamernu vinsku Srbiju regionalni trofej na Dekanteru – Najveći uspeh do sada i zvanično prvo veliko (sa velikim „V“) vino Srbije; Osnovana i promovisana „Vinska ilegala“ – entuzijastička vinska parodija na politički pokret sa sve više pristalica; Vinarija Budimir za SvB Rosu probila magičnih 90 (91) kod Parkera i to lepo proslavila; Srđan Janjić pobedio na takmičenju za najboljeg somelijera; Otvorena višeetažna, grandiozna vinarija Topličkih Vinograda; Mačak otvarao portugizer, po običaju, u sred Novog Sada; Održan veseli Lazarevac, obaveznog tipa; Na Velikom Testu Vina, Mataljev Kremen postao najbolje vino Srbije – Najbolje belo je Babaroga (Bjelica); Salon u Hajatu svojom žilavošću postideo plantažu kaučuka; Vinarija Aleksandrović pokazala novo lice, bez drastične plastične hirurgije i zadržala poziciju putokaza na mnogim poljima; Magazin Vino & Fino okončao uspešnu godinu lepim prijemom...
Verovatno smo nešto zaboravili, ali... Sve i da jesmo, nemojte zameriti. U ozbiljnom, trocifrenom broju tekstova na Vinovniku iz prošle godine, naći ćete skoro sve što nedostaje. Umesto ordena zasluga za vinu naklonjen narod i one koji će to postati, dobili smo na kraju godine nagradu magazina Vino & Fino. Hvala, još jednom! Dobili smo i dosta novih čitalaca, te par brižljivo selektovanih saradnika. A sa redizajniranim i sadržajno neuporedivo jačim sajtom koji startuje početkom februara, očekujemo multipliciranje broja posetilaca. Prethodnu godinu je mogao da ima ko god, ali ova u koju smo ušli je naša ili ničija!
Vinovnik
