Lično
Ne može vino sve samo – Pravda za šišu
Pre upotrebe detaljno obiđite crkve zbog različitih cena briketa. O indikacijama, merama opreza i nezeljenim reakcijama na dim, posavetujte se sa kloniranim Milivojem
Nije raskošna pepeljara u toaletu jedino što me dovodi do egzaltacije prilikom letovanja u prijateljskim arapskim zemljama. Nije u pitanju ni velelepno zdanje hotela, u kome se soba dobija za vrlo prihvatljive novce. Nije u pitanju ni ljubaznost ljudi koji se trude da vam ugode na svakom koraku. Nije u pitanju ni prelepo more, drugačije od onog na koje smo silom prilika navikavani. Nije u pitanju ni mogućnost da na svakom mestu uživate u dimu iz šiše. Odnosno, ništa od toga nije pojedinačno u pitanju. Sve zajedno je u pitanju! Izuzetan korpus detalja koji čine celinu vrhunskog odmora. Ponižavajuće vize i potencijalni problemi u komšiluku, naterali su nas, Bogu hvala, da otkrivamo čari mora Tunisa, Egipta, Maroka, Jordana, pa čak i Turske... A kad smo već tamo, valja pazariti i neki suvenir. Može nas se olajavati na razne teme, ali je fakt da smo galantni kao gosti. To, valjda, niko ne može da ospori.
I dovlači se svašta: manufakturno spravljani parfemi, beduinske marame, orijentalni začini, nevešto ofarbane piksle sa štekom... Međutim, nargile, vodenu lulu, odnosno šišu, više manje svako je poneo domu svom. Neki od vas kao ukras ili poklon, a neki da se koristimo. Stakleni rezervoar za vodu (limunadu, votku, džin...), metalno telo, drvena duvaljka, keramička posuda za smešu duvana, tacna i poklopac, čine nešto kao bazični uređaj. Sve se to ušrafi, uglavi, sipa tečnost u rezervoar, stavi kašičica duvanske smese (ne trpati kao sivonja), prekrije folijom, probije čačkalicom nekolicina rupa, turi nešto užareno odozgo, pa se (nije nužno) to poklopi i purnja... Tak to rade braća Arapi i zaista u tome uživaju.
Matematika zadovoljstva nije baš toliko neumoljiva i egzaktna kao ona obična, ali se ipak mora poštovati. Nesretno vino se kalemi na sve i svašta u pokušaju da se uda kao brkata ćerka. Dobar narod oko vas, koji deli vrednosti uživanja u vinu je ono o čemu se i ne raspravlja. U dobrom društvu je loše vino pristojno, a dobro postaje izuzetno. E pa čak i više od vina, šiša traži društvo. Ako pušite sami, osećate se kao klonirani Milivoje u nekoj samici na institutu. Mislim, može, ali nije to to... Matematika zadovoljstva jednostavno upućuje ta dva činioca na ozbiljno množenje. A da li stvarno ide?
Uz tradicionalnu ogradu da je uživanje zajedničko, a doživljaj individualan i samim tim subjektivan, moram reći da je isti, u pravom smislu reči - sjajan. Potrebno je možda malo truda oko izbora sorte vina i eventualno, arome duvana. Takva spajanja zaista mogu dati izuzetne rezultate. Konkretno, Merlo Marine Cvetić se više puta pokazao i dokazao kao savršen drugar sa nekoliko različitih duvana. Stavljan je baš na muke, pošto najzastupljenija aroma, aroma mente, ne bi trebalo da bude kompatibilna sa ovim moćnim crvenim vinom. Više bi trebalo da vuče na belo (naravno - vino). Međutim, dim od nane se ispostavio kao vrlo pristojna posteljina ovom kompleksnom napitku. Voćne arome duvanske smese prirodno malo više naginju ka belim vinima, dok karamela i malo serioznije kupažirane tvari idu uz crveno.
Spajanje šiše i vina je donekle komplikovan rad zbog nepostojanja šiše u ugostiteljskim objektima. Suprotno idiotskim porukama na dokumentarnim brutalnim klipovima, ovde se mora reći: „Ovo obavezno pokušajte kod kuće!“ Potpuno neistraženo polje, a obećava... Naravno da će biti pametnjakovića kojima je bilo kakav vid duvana nespojiv sa uživanjem u vinu. I to je u redu. Njihov stav i njihova stvar. Ono što je naročito zabavno je zabrana pušenja prilikom promocije vina!? Ta notorna budalaština je potpuno besmislena, pošto se ne pravi jasna razlika između promocije i degustacije. Na degustacijama je duvan logično zabranjen, a na promocijama je ta zabrana potpuno farsična. No, da se vratimo mi na temu i zaključimo... Skupite dobar narod, dekantirajte neke valjane boce i razgorite šišu! Ide...
Nenad Andrić
