Lično
Može kao nindža
U slavu moje predivne bele lanene španske košulje koju više nisam u prilici da nosim
Bilo je to ono doba dana kada je jutro već jako blizu. Dobrano punoletna trudbenica iz popularnog „Picinog parka“ u Beogradu je završila svoju smenu i valjalo je poći domu svom. Nakon posla, valja se malo i zasladiti. Na obližnjoj trafici koja radi devedeset sati dnevno pazarila je pozamašan kornet, ogulila foliju i otpočela egzekuciju zasluženog deserta. Zaustavlja taksi i ulazi. Naravno sa kornetom. Taksista joj se obrati: „Pa dobro bre, jesi li normalna?! Gde ćeš sa tim sladoledom? Isflekaćeš mi kabinu! Sad će da ti kaplje...“ Ona ga pogleda zapanjeno i reče: „Meni!?“ Dakle, pričamo o garderobi na vinskim dešavanjima.
Kada ste često u kontaktu sa vinom, onda ste vrlo često i u prilici da neposredno učestvujete u tečno – srčnim incidentima. Potpuno je jasno da se daleko više prosipaju, lome i ruše čaše sa crvenim, nego sa belim vinom. Stari dobri Marfi u punom sjaju... Kažu da se fleka od crvenog vina najbolje neutrališe belim. Jednom prilikom sam izvesnoj dami, flekavoj od belog vina, predložio da ga neutrališe crvenim i izbegao ozbiljno nasilje. Kopanje očiju nesterilisanim veštačkim noktima spada u malu školu fasovanja sepse. Naravno, iako to deluje naivno, ne bi valjalo potcenjivati ni fleke od belog vina. No, ipak je crveno zaista ona prava, izuzetna pretnja za tkaninu. Bilo je baš veselih primera neljušćenja fleke na vreme. Puno bele garderobe sa flekama od vina, tek nakon tretmana veš mašine postane ozbiljna uniforma za omiljenu kučku na robiji, da ne kažem, roze.
Kad smo već kod Marfija, onda da nastavimo u tom maniru. Što je vino koje se konzumira skuplje i počesto bolje, to se pre služi u suptilnoj i elegantnoj vinskoj čaši. Što je vinska čaša suptilnija i elegantnija to se lakše skrca. Vino je prirodna atmosferska pojava koja tu istu atmosferu često dovodi do delirijuma. Veći koeficijent delirijuma, više gestikulacije, a što više gestikulacije, veća i verovatnoća da čaša dobije školski forhend top spin ili razorni bekhend slajs i završi u agregatnom stanju srče. Vino se tom prilikom neravnomerno rasprskava po prisutnim, razdraganim enofilima. Ma koliko bili ucirkani, svi za stolom munjevito razgledaju po sebi posledice kvašenja, kao da su žrtve diletantskog terorističkog napada.
Sjajne bermude mog omiljenog danskog kreatora, pazarene u nekom butiku na Majorci brutalno je uništio jedan moj jako drag prijatelj. Suviše su bile svetle, a on ima jednu nefunkcionalnu ruku. Ali zato ovom drugom bije nekontrolisano, kao da ih ima četiri. Od istog kreatora imam i teget bermude, no tada ih nisam nosio. Nisam se pridržavio logike o kojoj ovde želim da kažem par reči. Crno odelo sa crnom košuljom, crnom kravatom i crnim cipelama se oblači ako imate kao cilj neupadljivost na mafijaškoj sahrani ili ako vam nedostaje toplota. To je stil koji nevešto đuska salsu po ivici kiča, ali je za vinska dešavanja gotovo neophodan. Može tako, a može i kao nindža. Može i angažovana, potpuno crna trenerka, omiljeno radno odelo privatnih firmi za obezbeđivanje ljudi, sredstava i objekata. Može sve, samo da je crno, pošto je vizuelno imuno na flekanje.
Ono što nikako ne može je - bela garderoba. Na belom se vidi sve! (Ovo nije argument za elitnu narkomaniju – prim. aut.) Svako ko vam tvrdi da voli vino, a nema bar nekoliko trajno flekavih belih primeraka garderobe je običan folirant. Nije taj-ta video-la ozbiljnu degustaciju. Posebnu tugu izazivaju besprekorne snežne venčanice kada slavlje malo odmakne i kada to belo više nije toliko belo. Dovoljno je da nesigurna ruka malo zaljulja vino u čaši i eto belaja. Onda ide trk u toalet sa kumom (dugo „u“) i panični pokušaji brisanja fleka, osuđeni na neuspeh. Ne samo zbog nepostojanja sredstava za čišćenje, nego pre svega zbog kontinuiteta flekanja koji je neminovan po izlasku iz toaleta. Koliko god vino bilo predivno u telu, na telu je pakao. Zato se za ozbiljno posećene degustacije oblačite kao za ozbiljne parastose. Ma, kao nindže!
Vinovnik
