Događaj
Međunarodni prehrambeni razgovori
Bili, jeli, pili, slušali i... Pričali na nekom drugom mestu. Uspešno održana „Moja kravica Food Talk 2015“.
„Jesu li Vas tukli?“
„Auuuh... Jagnjetina je bila prava, ali je vino bilo veštačko. Sve se izmenilo, moj Buzga... Ni vino više nije pravo. Sve je postalo veštačko!“
„A što ga onda pijete?“
„Ne mogu da se skoncentrišem...“
(iz filma „Naivko“ reditelja Joce Živanovića, 1975.)
Hrana sa kojom možeš samo da se slikaš... Ili hrana za slikanje... Ili slikanje hrane... Ili... Ovogodišnja regionalna konferencija o hrani u produkciji CPG, pod nazivom „Moja kravica Food Talk 2015“ (FT), održana je pre par dana, u restoranu „Ribarac“, na Ribarskom ostrvu, prelepoj novosadskoj oazi. Dovoljno je bilo da prošlogodišnja dva aduta nestanu (dosadna kiša i Carnex paštete), pa da sve to izgleda mnogo drugačije. Sjajno klimatizovana sala, te smislen koncept i pristojni uslovi, najčešće su onaj teži zalogaj za čeljust organizatora sličnih dešavanja. Sa te strane, ovde idu sve pohvale CPG-u.
Lakši deo, koji se odnosi na sam sadržaj načičkanih dešavanja, drugi je par donjeg dela kimona. Svako sumanuto vreme, a ovo koje živimo se tu naročito ističe, fabrikuje određene novotarije. Da li su one budalaste ili ne, teško je reći. Generalno, pojave nisu ni pozitivne ni negativne. Sve je u raspolaganju istim i njihovoj primeni. Manično upražnjavani banalni egzibicionizam slikanja punih tanjira je ekspandirao u gastroblogeranstvo. Manija se rodila kao hobi i avanzovala u zanimanje. To beše težište ovog skupa. „Pa se oni sakupiše, da vide kako detetu ide...“
Pomama za socijalnim mrežama, bez kojih je život danas gotovo nemoguć, dovela je do paradoksa da danas apsolutno svako ima šta da kaže, bar na svaku temu. Recipročnost kvantiteta i kvaliteta je u ovom slučaju neoboriva. Što se više govori, manje ima materijala za čuti. Stoga je važno kome ćete verovati... Ovogodišnji „panelizovani deo“ FT-a je podsećao na simbolički čvrstu a suštinski budalastu, manifestaciju nošenja štafete za Dan Mladosti. Kroz mnoge ruke su šetali mikrofoni i pričalo se sve i svašta. Možda je trebalo čuti priču o „grilovanom povrću“ kao trendu od trenutka kada je kao sirovo postalo toliko izdegenerisano i bez ukusa pa ga je valjalo malo „oprljiti“. Zatim da se po ribama cedi limun kako ne bi zaudarale od bajatosti. Pa da li je u redu praviti poparu sa gorgonzolom? Onda mas’ protiv zejtina i slično... No, to su valjda suviše banalne teme za gastroblogere. Prehrambeni novinar valjda zvuči primitivno, pa se instalirao ovaj naziv, koji asocira na diplomu sa dodatne nastave Više medicinske škole. Ali sve je to još uvek novo i ide svojim tokom. Besomučna fotografisanja tanjira i nemušte deskripcije, plus recepti (neobjašnjivo dominantno profitabilna literatura) će se vremenom dovesti na prihvatljiv nivo ili će nestati.
Kuvari, odnosno šefovi, spadaju u potencijalno zabavniji deo programa. Bilo je par anegdota za osmeh, ali je potpuno nejasno koga više zabole sektor između prepona za jelovnik po meri Josipa Broza!? Jelovnici u doba Mrnjavčevića, Marije Terezije ili recimo Cara Samuila su daleko interesantnija tema, od prežvakanog bivšeg šefa bivše... Prihvatljive su nove tendencije ili ozbiljna istorija. Sjajan nastup prekaljenog vuka, Igora Mandića, izazvao je popriličnu, zasluženu pažnju. Mala škola PR-a u brutalnom naletu. Bezbroj puta je izgovarao deo naslova svoje aktuelne knjige kao brzalicu i šarmantno zataškao motiv. Ako neko zna, zna on! Uostalom, zato je ono što jeste: Apsolutno unikatna pojava u ovom delu sveta.
I na kraju, kao finale – vino! Kao... Na panel o vinskim takmičenjima i nagradama, pozvani su inače sjajni ljudi, koji se u matičnim vinarijama bave komercijalom. Bez enologa, somelijera, zvaničnih ocenjivača, vlasnika vinarija... Čemu? Tema uopšte nije dotaknuta i stiče se utisak da je vino na FT-u bilo tu samo zato što neko misli da bi to trebalo. Zato što je u modi, valjda?! Ni učesnicima panela nije bilo baš najjasnije šta tu rade, pa iz publike nije stiglo nijedno suvislo pitanje. Postavljeno je samo jedno koje sa temom ima veze koliko i pokojni Gadafi sa svinjokoljom u Lapovu. Vino je polidimenzionalna, spektakularna oblast, koja je neretko predmet diskusija na ivici incidenata. U poslednje vreme smo imali prilike da prisustvujemo nekolicini sjajnih i dinamičnih rasprava. A sale nisu bile tako lepo klimatizovane... Možda je u tome kvaka, odnosno da se lakše „pobesni“ kad je vrućina.
Još malo fokusa kada su u pitanju teme i govornici, pa će ova konferencija u potpunosti biti za primer. Manjak dobre priče sa panela, pisac ovih redova je nadomestio sporadičnim „bežanijama“ u obližnji restoran Piknik, kod drugarice Dejane i Mikija Đuričića, lafa iz Kupinova, inače čoveka o kome je snimljen briljantan film pre rođenja (vidi uvod). Ništa... Pratimo dalje, pa se vidimo i dogodine...
