barell

Lično

9. decembar 2018.

Kako sam postao valuta

Impresivna vertikala Šardonea Kovačević

Hvaljeni. Osporavani. Uvažavani. Nipodaštavani. Obožavani. Omraženi. Sve to preživljava već petnaestak godina jedan šardone, sa lakim kiselim osmehom, poprilično opravdano samouvereno. Vraški je teško postati u nekom poslu sinonim za baš taj posao. Ono što je Gaga za prokupac, Spale za tamjaniku, gospodin Mija za kaberne, Aleksandrović za brend kao takav, Mire Kovačević je definitivno za šardone. Brojke su neumoljive, a one govore da se ovo vino može smatrati jednim od nosećih stubova vinske industrije Balkana. Šardone Kovačević je skoro ušao u ukrštene reči, čime prevazilazi dimenziju u kojoj je nastao. Postao je vino – valuta!

Osobina svake valute je da se povremeno zaljulja... Malo tresne pa se malo digne. Valuta o kojoj ovde pričamo nema tih problema. Ako i ne poraste, pasti sigurno neće. Da bi odabrana javnost stekla svest o prethodno navedenom, u hotelu Hajat je upriličena vertikalna degustacija srpske tečne valute iz Iriga.

Vertikalne degustacije (Ista vina, iz istog podruma, sa različitim rođendanima... Poželjno da ih je što više – prim. aut.) su zaista praznici za poznavaoce vina. Prvi uslov da napravite vertikalnu degustaciju je da uopšte postojite izvestan broj godina. Drugi uslov je da ste u idealnim uslovima sačuvali „masnu“ arhivu. Ovaj uslov se može ispuniti na dva načina: Mislite o tome preventivno ili vam ne ide prodaja. O Vinariji Kovačević možete misliti šta god hoćete, ali ako pomislite da im ne ide prodaja, glava vam plače za magnetnom rezonancom. Dakle, postoji ta „masna“ arhiva... A da li je živa?

Živa, nego šta. Ono što naročito nervira potpisnika ovih redova su arbitarski afiniteti degustatora koji vrlo često kompariraju neuporedivo. Doduše i sam nekad podlegne, mada se čuva zamke. Kao što u obrazovanju i sportu imate razrede i(li) kategorije, tako i kod vina imate petlića, kadeta, mlađeg juniora, juniora, mlađeg seniora, seniora i... Ma sigurno sam ispreskakao Boga oca. Ono što na kraju imate su i veterani. Veterani se ne takmiče. Postoje samo zdrav i boles’an. A sve je bilo više nego zdravo. Bio maestro, ostao maestro.

Stara garda iriške tečne valute je pokazala koliko je zdrava i u kakvoj je formi. Da li je moguća takva forma vina stvorenih i školovanih u inoksu, a odraslih u flašama? Moguća, moguća... Spuštasmo se magistralom vremeplova: 2017-ta, pa 2013-ta, 2010-ta... Pa onda 2007, 2006, 2004-ta... I ovde moram od srca da prekorim menadžment vinarije: Vratio sam se kući sa nekom fiksacijom da smo probali osam različitih berbi, a bilo je samo šest. Ova vertikala je suviše veliki događaj i ne sme imati NIKAKAV ograničavajući faktor. Trebalo bi da traje koliko traje, po mogućstvu sa vinima iz svih godina koje poseduju. U pitanju je verovatno i najvažnije srpsko vino ikada, vino koje je mnoge umne glave zatalasalo u pravcu proizvodnje vina, pozicioniravši se kao ozbiljan brend.

Čarls Bukovski je u jednoj svojoj knjizi pominjao veličinu pisaca. Parafraziraću: „Kada pisac prodaje malo knjiga, smatra da je suviše veliki i da ga masa ne razume. Osrednje prodavani pisac koji životari smatra da je veliki, pošto svesno beži od komercijalizacije. Najbolje prodavani pisci smatraju da se kvalitet sam probija na tržištu i da su zbog toga veliki. Prava istina je u tome da je veličine realno malo.“ Veličina pisca je u trajnosti i vanvremenskoj aktuelnosti njegovog dela. Posle vertikale Šardonea Kovačević, potpuno je nebitno da li se prodavao kao da leči sidu ili je statirao na policama vinoteka i „ožućivao“ šustikle po šimizetima. To vino ne bi bilo to što jeste, da nije toliko inteligentno kreirano, postojano i autentično. Kovačević je svoj šardone pravio ne da bi zgrnuo kintu kao Baja Patak, nego da bi juče, danas i sutra imao Šardone Kovačević! Sve ostalo je posledica...

Ova vertikala je, pored svega ostalog, pokazatelj i da narod nije lud (Izvinjenje pokojnom dr. Raškoviću – prim. aut.)! Mnogi se u svom delovanju, mahom neopravdano, pozivaju na narod i njegove afinitete. Šardone Kovačević nije pravljen da se dopadne, da se narodu „uvuče“... Pravljen je da bude dobar. Preciznije, posle ovakve degustacije se može sasvim pouzdano zaključiti da je to vino pravilo svoju publiku!

Nabrajati sve osobine vina koja smo probali, a koja su iskonski i zdušno podržana hranom iz kuhinje Vinske Kuće Kovačević, bespredmetno je u kratkom osvrtu. Bespredmetnost prikazivanja se ogleda i u činjenici da bi morali učiniti zločin i zaustaviti vreme. Ta vina nisu samo živa. Ona su životna i dalje evolutivna. Ananas postaje marakuja, koja se pretvori u dunju, a ona u med od bagrema... Aromatski i ukusa karusel trajao je samo devedesetak minuta, što je baš nedovoljno. Priča o Šardoneu Kovačević, ma koliko je za naše prilike već drevna, deluje da je i dalje na početku... Tako da, dragi Bukovski, veličine možda ima malo, ali nađe se!

 

Nenad Andrić

 

Profesor Dionisije

"Ako želite da u svom vinu imate dominantnu aromu vanile a da se ne petljate sa baricima, odradite šaptalizaciju vanil šećerom..."

(iz naučne publikacije "Nešto me cepa glava sabajle", dr. Rodoljub Čips)