barell

Događaj

7. jun 2013.

Casanova di Neri Brunello di Montalcino Cerretalto - Vertikala

Koliko god smatrali da vladate rečima, da su vam one oruđe ili oružje, postoje retki trenuci kada taj alat totalno zataji. Vertikala Ćeretalta! Dovoljno…

Raskoš  vertikalne degustacije, odnosno degustacije istog vina iz različitih berbi (za one sa jeftinijim ulaznicama), na primeru proslavljenog, legendarnog Ćeretalta (Brunello di Montalcino Cerretalto, Casanova di Neri) u konzulatu zemlje Hedonije (splav restoran Žabar), zaista ostavlja bez teksta. Pred dvadesetak pažljivo odabranih ljudi, a uglavnom prijatelja kuće Passione Italiana, koja je uvoznik kompletnog asortimana Casanova di Neri u Srbiju, održan je ovaj izuzetan višečasovni ritual.

Pred svakog učesnika ovog panela najvišeg vinskog nivoa, postavljene su po četiri vinske čaše, uz sijaset pratećih (za vodu, proseko & ostalo). U te četiri čaše je sipan Ćeretalto iz 1999-e, 2004-e, 2006-e i 2007. godine. Daniele Muci, muški deo poslovno bračnog dvojca Borjana – Daniele, čiji je doprinos imidžu Beograda kao vinske Meke nemerljiv, naglasio je da su do sada u svetu održane tri ovakve vertikale, pri čemu dve u Beogradu. Dakle, visoko uvaženi i dragi gost - Ćeretalto, ovde se oseća kao kod kuće. Tako je dočekan, to je i zaslužio.

Nabrajati medalje, priznanja i titule koje ovo vino dobija kroz godine je gotovo rudarski posao. Potraga za manama ovim vinima je i više od toga. Morate biti baš baksuz, sa izraženim darom hejterskog entuzijazma. Ako je skala od nula do sto poena, onda svakako sto. Kada tako tvrde eksperti širom sveta, onda je to naprosto tako. A i da ne tvrde… Bolje od ovoga ne može, može samo drugačije. No, da se vratimo samom sadržaju čaša.

Dok sam mirisao redom čaše, a to je trajalo dobrih dvadeset minuta, prvo mi je na pamet pala ona davna prepirka: “Ko je jači: Džoe Frejzer ili Muhamed Ali?” Onda pomirišem 1999-u malo dublje i pomislim - Tajson! Opet 2006-a, ipak je Ali najveći. Nos u 2004-tu i Frejzer razbija… Rešenja ovakve vrste dilema se ne mogu dobiti matematički, pošto je sve što živimo, sem nekoliko fizičkih zakona, ipak subjektivna kategorija. Zato su gotovo svi za stolom, a to su ipak ljudi koji poznaju materiju, imali svog favorita. Svako je tražio i pronašao ono što mu najviše leži. Tako da… Da vidimo o čemu se radi, uz jaku ogradu da je ovo ipak lični doživljaj.

Najstariji Ćeretalto (1999) za astalom dobija najviše simpatija verovatno zbog činjenice da je najspremniji od svih. Atletski građen čovek srednjih godina, kome se ne vidi u perspektivi pad forme. Najmanje još osam godina će ovo vino harati vinskim svetom. Arome mesa, dima, tamne čokolade, začinskog bilja, a pre svega šljiva i tamnog bobičastog voća se prepliću i selektivno isplivavaju da pomognu sveopštoj intrigantnosti ovog vina. Savršeno je izbalansirano, sa lepim kiselinama i glatkim taninima. Završnica traje pola semestra! Prisutni za stolom tvrde da je savršen spoj ovog vina i dimljenog lososa, ali ja sam neki zalogaj uzeo tek nakon temeljno ispijenih uzoraka. Ostaje da im verujemo, mada mi se čini da bi uz ovo vino mogla da se pojede i zatvorska papuča sa ćumura, a da se ne primeti. Prosto, sjajno je!

Brat iz 2004-te godine, trenutno aktuelan u prodaji je ipak mlađi od 1999-e. U svakom pogledu, što je i logično. Ovo vino je najviše “šetalo” tokom degustacije. Na samom početku bilo je manje upečatljivo od ostalih, ali je laganim otvaranjem značajno dobijalo na snazi. Nakon sat vremena u čaši, zablistalo je u punom sjaju. Kao da je vazduh Dunava u naletu najviše prijao baš ovom vinu. Jake začinske note, drvo, tamne bobice, suvo grožđe, samo su deo prepoznatog u raskošnom aromatskom spektru ovog vina tamne rubin boje. Moćni tanini i srednja kiselost, uvijeni su u plašt svilenkaste strukture po kojoj je baš ova berba karakteristična. Bez obzira na malo defanzivniji start i ova godina je imala nadahnute pobornike za stolom.

E a sad ono što je meni lično najviše leglo: Godina 2006-a! Pored apsolutnog fakta da je najstarije (1999) ujedno i najdominantnije, 2006-a je ipak imala neki svoj, karakterističan simbol za izdvajanje u italijanskom stilu. Čini mi se da je u pitanju zrnce zaostalog šećera. Nešto kao ultra tajni sastojak, gotovo neprimetan, ali svakako tu. Čar te berbe, svakako. Arome ovog raskošnog brunela su hrast, vanila, crno bobičasto voće, dašak crnog bibera, malo kože… Jako koncentrovano vino, savršeno izbalansirano, punog tela, potentnih lepo isprepletanih tanina. Izuzetna slast, impresivna završnica… Već sada je ovo vino savršeno, a zbog kapaciteta kojima je obdareno, predstavlja izuzetnu investiciju. Kakvo će čudo nastati od njega u godinama koje predstoje, to ni Gospod Bog ne zna. Trebalo bi ga pribaviti brzo za sebe, dok se ne pojavi neki sumanuti Kinez i pokupi sve zalihe, kao što oni inače i čine, kada nalete na ovakav nektar.

I poslednjoj boci zvaničnog dela degustacije “Vertikala Casanova di Neri Brunello di Montalcino Cerretalto”, a prvoj sipanoj u čaše, godište 2007, pristupilo se sa pripadajućim respektom. Ipak će to vino dugo vladati tržištem. Nekako najvoćnije od svih, prilično oštro, mada se to ipak pre da pripisati faktu da su vina stigla dan ranije i da tekućina u bocama još nije bila svesna šta je snašlo. To je kao kad vam neko dovede malo dete na čuvanje, pa se ono u startu ponaša malo živahnije i umereno nekontrolisano. Posle sve legne na svoje kada mu se više posvetite u animatorskom smislu. Kada se, što bi se na srpskom reklo, adaptira. Dakle, voćno, moćno, začinsko i mineralno, dosta cvetnih aroma, grafit... Snažne kiseline, lepi tanini za taj “staž”, struktura naravno svilenkasta… Za tu godinu i to stanje, jednostavno, nema primedbe. Kao što napisah gore, potrebno je baš biti posebno nadahnuti baksuz za makar zrnce zamerke.

Na kraju, ostaje samo velika zahvalnost firmi Passione Italiana i restoranu Žabar na izuzetnom doživljaju. Nekome je to veče 6. Juna 2013. bilo posao, nekome zadovoljstvo. Meni konkretno, daleko više i od jednog i od drugog. Ostao je ukus izvorne Toskane za uspomenu i dugo sećanje… Cerretalto rules!

 

Profesor Dionisije

"Da su Prle i Tihi pili Sovinjon Blan, vino bi se prodavalo neznatno lakše."

Charles Bukowski (1920 - 1994)