Događaj
A da se širi, širi se – Zemunski vinski trg
Pred više publike nego prethodnih godina, trećeg i četvrtog jula, održan još jedan Zemunski Vinski Trg.
Na pitanje: „Ima li tu nečeg da se proba, ali da baš valja?“, u subotu sabajle, odgovorio sam: „Postoje baš odlična vina. Ima ih recimo, preko dvadeset...“ A onda sam otišao i našao još dvadeset drugih. Možda i više. Ova manifestacija (poput sličnih, pod vedrim nebom, otvorenih...) je u ozbiljnoj svađi sa matematikom, pa svaka računica pada u vodu. Nema karata, pa nema ni tačnog broja posetilaca, recimo. Ono što je najvažnije, niko od izlagača se nije vratio kući sa balastom minusa. Sve što se isplati, valja podržati. Prošao je još jedan „Zemunski vinski trg“ (ZVT), tradicionalni zemunski vesnik vinskog leta. I ovoga puta su se pojavili „neki novi“, uz podršku „proverenih starih“ vinarija.
Pošto su nam sportisti u poslednje vreme u fazonu: „Ko nije bar prvak Evrope, smešan je“, onda je sasvim logično da su vinska dešavanja, logično „zakucana“ za vikend, pod snažnim udarom konkurencije u dresovima. Ovaj „Veljin hepening“ je imao preozbiljno batinanje za pažnju sa tekućim Vimbldonom. Sreća da nije u pitanju druga nedelja, predviđena za finala. Inače, ZVT ima jasan producentski pečat Velibora Pešića, vlasnika firme „Srpsko vino“. Niske kotizacije, pristojna logistika, retro program, pošteno... Oni koji su došli zbog dešavanja na bini, nisu baš neki vinski zaljubljenici, a oni koji su tu zbog vina, zabole ih baš za program. Poenta je bila, verovatno, da se napravi dvokomponentni lepak za „radne ljude i punoletne građane“, u čemu se ponovo uspelo. Nekoliko gospođa se pošteno izđuskalo, a većina ostalih je uživala u odličnim vinima.
Ovakve manifestacije, po pravilu (uz par izuzetaka, naravno), izbegavaju oni sa najjačim portfoliom. Poštujući sopstveni kodeks da ne prodaju vina na skupovima ovog tipa, nemaju neki preterani interes da se pojave. Ali defile sjajnih vina na potezu petsto dindži – hiljadu dindži, beše za svaku pohvalu. I još jedan fenomen zaslužuje pažnju: Naime, od događaja do događaja, sve je veći broj „profi šetača“ koji se muvaju po štandovima i umesto osoblja zaduženog za vina, stručno i nepristrasno ubeđuju „putnike namernike“ u kvalitet i opravdanost pazara onoga što probaju. Nema tu klasičnog pijačnog „uvaljivanja“, pošto je cilj svake vinarije da osvoji simpatije kupca i zadrži ga, po mogućstvu – trajno. Cenimo da će toga biti i više, sa širenjem vinske publike. A da se širi, širi se. Tom fenomenu ovakve manifestacije poprilično doprinose.
