Događaj
Šumadija 2.0 – Vinski softver
U Kraljevskoj Vinariji na Oplencu, održan drugi sajam šumadijskih vina. Otvorio ga je „svoj na svome“.
Kod nekih tabletica, koje odani korisnici neprimereno časte terminom „lekovi“, konkretno: pejnkilera i antidepresiva, posmatraju se snaga trenutnog dejstva i vreme „držanja“. Analogno tome i efekti ozbiljnih vinskih festivala se, priznali mi to ili ne, na taj način analiziraju. Kako je bilo i koliko „drži“? Ako je bilo dovoljno dobro, onda bi trebalo i da traje onaj, karakteristično prijatan osećaj. Ne bi bilo zgoreg da potraje do sledećeg okupljanja. Prošlog vikenda, vaskoliki vinski svet se zbrao u Topolu, preljubazno pozvan od strane Udruženja Vinara Šumadije (UVŠ). Ljubazan poziv, još ljubazniji odziv. Logično...
Dvanaest vinarija iz srca Srbije, udruženih u UVŠ, predstavilo je, drugi put u nizu, svoje adute za predstojeću sezonu. Obećanja, data pre svega sebi, o otklanjanju sitnih nedostataka sa premijernog sajma prošle godine, u potpunosti su ispunjena. Domaćinima se zaista nema šta zameriti. Jedini parametar na koji bilo kakav odnos organizatora nema efekat su meteorološki uslovi. Prošle godine nas je selektivno fajtala dosadnjikava kiša, a ove godine upekla „zvezda“, kao za dnevnicu. Improvizovani narodni zakon fizike koji tretira rđavost i smetnju, nećemo ovom prilikom pominjati. Za sledeće izdanje ovog dostojanstvenog sajma, sprema se lagano pomeranje satnice i komprimovanje događaja.
Velelepno zdanje vinarije – muzeja, odnosno Kraljevsku Vinariju, podno Oplenca, po našoj slobodnoj proceni, pohodilo je oko hiljadu ljubitelja vina. To je brojkica koja u današnje vreme, u potpunosti opravdava organizovanje dešavanja. Svečarsko aristokratskom karakteru Sajma, nemerljiv doprinos je dao NJKV princ Aleksandar II Karađorđević, lično. Kao ozbiljna nadgradnja, na bini mu se pridružio Vinski Viteški Red Šumadije (Organizatori najuspelijeg salona vina u poslednjih nekoliko godina, Kragujevac 2015-te – prim. Vinovnik). NJKV Aleksandar II je nakon ceremonije svečanog otvaranja primljen kao doživotni počasni član u UVŠ. Dirljiv i lep gest za „svog na svome“. Da ovo pišemo pre četrdeset godina, onda bi stajalo: „Drug član je...“, ali Bogu hvala, sada je dovoljno reći: „Novi član Udruženja je obišao štandove kolega i letimično se upoznao sa asortimanom.“ U narednom periodu bi bilo jako lepo da poseti bukvalno sve kolege i na taj način im ukaže veliku čast i kolegijalno poštovanje (omiljena mu reč).
Ovogodišnja ponuda po štandovima je dodatno obogaćena prehrambenim đakonijama nekoliko vodećih restorana iz Topole i okoline, čime je preventivno odstranjen strah od pojedinačnog kolabiranja. Naša kompletna redakcija je u jednom trenutku taktički uzmakla na ručak u predivni restoran „Vožd“. Šumadijsko domaćinsko ugostiteljstvo najvišeg nivoa, miksovano sa spontano okupljenim vinarima, perjanicama udruženja, učinio je da ovaj ručak potraje do ivice otimanja kontrole, u najpozitivnijem smislu te reči. No, valjalo je obići izložbeni prostor Vinogradareve Kuće i posetiti lepu izložbu umetničkih radova na temu grožđa i vina. Naravno, i tu se „sudariti“ sa vitezovima, kako i priliči... Potom je usledio povratak u „dvorsko“ dvorište Kraljevske Vinarije, na još koju čašu Šumadije, kao i prisustvo delu koncerta dvojice velemajstora „američke umetnosti duše iz podruma - bluza“ (Petar Miladinović & Nenad Zlatanović). Valjalo se pozdraviti sa ljubaznim domaćinima i poći domu svom.
Što se samih vina tiče, poseban akcenat je, zbog nastupajuće letnje sezone, stavljen na ono što je uopšte i moglo da nastane prošle godine. Šumadijski vinari su nedvosmisleno pokazali žilavost sajle za Bandži i neviđenu upornost u istrajavanju na kvalitetu. Akcenat većine vinara ovog kraja je i dalje na internacionalnim sortama, što je potpuno opravdano. Autohtone sorte su u ravni egzotike, pre svega zbog činjenice da one strane, planetarno popularne, na ovom tlu daju sjajne rezultate. Što bi rekao jedan veliki starorimski mislilac i omiljeni umetnik Marcus Aurelius Probusa - Zdravqs Cholius: „Ništa ja tu ne bih menj’o!“
