Lično
Trofeji Nagrade Medalje Proslave
Prošle nedelje proslavljeni trofeji sa BIWC-a 2019
Od samog nastanka vinskog takmičenja u Sofiji, srpski vinari su redovno dobijali trofeje. Bar jedan... Bilo je tu trofeja za ukupno najbolje vino Balkana (Kremen Kamen, Vinarije Matalj), najbolje belo vino Balkana (Jankov Vrtlog), najbolje crveno od autohtone sorte (DOJA Prokupac), najbolji roze (Kiš i Vinum) itd... Ove godine Srbija je dobila dva globalna trofeja (Najbolje crveno – Kremen Kamen i Najbolje oranž vino – Uncensored Bikicki), uz Merlot Vinarije Rnjak koji je proglašen za najbolje iz Srbije (najbolje ocenjeno bez dva već trofejna vina). Najavljeno je i da smotra najboljih vina Balkana od sledeće godine kreće na turneju. Prva stanica, naravno, biće Srbija!
Vinarije Bikicki i Matalj su svoje trofeje proslavile u uskom krugu prijatelja i poslovnih saradnika. Pošto obe vinarije tradicionalno, a raznim povodima, gostuju kod Slobe Radete u „Il primo“ školi kuvanja, sasvim je logično što su se odlučili za ovo „tim bilding“ carstvo odličnih ukusa i posebne atmosfere. Za testiranje odanosti prijatelja pobrinule su se meteorološke prilike, pošto je palo oko 4000 litara kiše po centimetru kvadratnom. Ono što nažalost nije logično, a trebalo bi da bude, je činjenica da su to učinili zajedno, na sopstvenu inicijativu. Inače, već smo imali neke zajedničke proslave medalja sa Decantera (u Riznici vina) i slične, ali je to uvek bilo u organizaciji „spolja“. Stoga je najlepši utisak upravo kolegijalnost i drugarstvo.
Pošto u svetu vina postoji silno upiranje i insistiranje na tradiciji, najiskrenije želimo ovim bratskim vinarijama da i u budućnosti trofeje dobijaju, te da ih zajedno i proslavljaju. Što se tiče „starijeg prijatelja“ u hronološko trofejnom smislu, Vinarije Matalj, trofej sa BIWC 2019 naravno da nije prvi. Uspeh u Sofiji se može smatrati potvrdom kontinuiranog vrhunskog rada. Sem 2014-te, koja „se ne važi“ svake godine u Negotin stižu priznanja sa svih meridijana. I svako ko dovodi u sumnju kvalitet ovih vina samo dodatno potvrđuje prethodno navedeno. Vinarija Matalj je stigla u ekskluzivnu zonu onih kojima se očajnički traže samo mane. Vrline se podrazumevaju i lestvica je već godinama postavljena dosta visoko – Znak Matalj je važan pečat na legitimaciji vinske Srbije.
Od svih profesionalnih degustacija naših vinarija, ubedljivo najzanimljivije je uvek kada svoja vina donese Đorđe Bikicki. Ovo je subjektivan stav ali naprosto je tako. Banoštorska „nenormalna“ prirodna vina, tečna i utemeljena naracija, diskusija koja uvek nadgradi atmosferu... Đorđe čak, što bi mladi rekli, autfitom ukaže poštovanje pre svega svom radu i svojim vinima, a posebno i onima koji degustaciji prisustvuju. Gospodin čovek, u svakom smislu. Do sada je stazu uspeha gazio brzim hodom, ali se komotno može reći da je od skoro Bikicki seo na bicikl. Situacija se ubrzava, ali se toplo nadam da će Đoletove degustacije zadržati svoj karakter i onda kada na tom putu uspeha baš daleko odmakne. Neuporedivost onoga što radi nekako najviše podseća na Pink Floyd: Odani krug velikih poklonika, poštovanje ogromne većine svih i neuporedivost. Slaviće se tu još...
I na kraju, potpuno i najprijatnije iznenađenje BIWC-a je svakako Vinarija Rnjak. Sjajni Merlo iz 2015-te odlazi u istoriju (gotovo popijen) sa trofejom The Best of Show iz Srbije. Međutim, porodica Rnjak nije proslavljala u restoranu Potpis samo ovaj trofej, nego sve medalje zajedno. Tri zlatna crvena vina (od čega jedan trofej) i dva srebrna bela su, ako bi se gledala aritmetička sredina svih bodova, dokaz frontalnog rasta kvaliteta trenutno noseće banatske vinarije. Nesumnjivi trijumfalni ulazak u najviši dom kvaliteta srpskog vinarstva. Tvrdoglavo insistiranje Rnjaka na tome da je ovo potvrda perspektive guduričkog teroara je više odraz njihove kulture i kolegijalnosti, nego što je potkrepljeno dokazima. Dok se ne pojavi još par vina sa preko 90 poena na nekom snažnom evropskom ili svetskom takmičenju, ostaje fakt da samo oni prave vrhunska vina. Moguće je sasvim da Gudurica može iznedriti još neka, pažnje širokog auditorijuma vredna vina, ali su nam potrebni ovakvi dokazi.
Takmičenje u Sofiji je, uz nedavnu žetvu medalja sa Decantera, odlična aktivaciona energija srpskom vinarstvu. Najvažniji detalj kojim smo se godinama u nazad bavili, sada je potvrđen: Vina iz Srbije koja osvajaju najsjajnija odličja proizvode se u svim delovima zemlje. Širok je i dijapazon, odnosno sortiment vina koja beru lovorike. Zaista više nema vinogradarskog kraja bez sjajnog vina, bar jednog i bez sjajne vinarije, bar jedne. Možda je to najbolji zaključak ovih takmičarskih dešavanja sa trofejnim epilozima.
Vinovnik
