barell

Recenzija

2. mart 2016.

Starke ili Frankovka Trivanović

strucnjakLeft

Đorđe Baltazar

Zarić

wine

Frankovka Trivanović (2015)

Vinarija Trivanović

strucnjakRight

Nenad Šone

Andrić

Suštinski letnje vino, koje formalno pripada zimi? Proleće i jesen, kao faze godine u nestajanju, svakako da se podrazumevaju. Nije baš najjasnije šta se u Podrumu Trivanović sa ovom frankovkom htelo, ali postignuto je to da imamo vino koje bez ikakvih problema u ozbiljnim količinama može da se konzumira tokom cele godine. Zvuči nenormalno, ali je tako. Uostalom, u pitanju je frankovka, sorta koja je sve samo ne i normalna. Sve što sam do sada sa zadovoljstvom arčio od te fele, behu vina od grožđa iz jednog jedinog višedecenijskog vinograda u centralnoj Srbiji. Dobro, tu i tamo se srkne nešto valjano od Švaba... Činjenica je da bi je Del Boj uspešno prodavao kao kaberne fran, ali frankovka je ipak nešto drugo. Na tabeli najomiljenijih mi sorti, svakako da se nalazi u zoni ispadanja u niži rang. Na insistiranje Trivanovića, ipak je stigla u Vinoteku Baltazar. Pa da vidimo...

ĐORĐE ZARIĆ:
Taman sam stigao iz Italije i već moramo da radimo. Šta si to doneo Andriću?

NENAD ANDRIĆ:
Bolje je pitanje šta si ti doneo... (vadi iz kese Frankovku Trivanović, 2015, 12.5% alc.) Frankovka Trivanović, bato! Batrgao sam se iz sve snage, molio da obrađujemo širaz, ali je Ivan bio žilav k’o tetiva. Znaš, slično kao onomad u Nišu, kada su me iz Malče molili da probam vina iz amfore. Borio sam se kao adolescentni lavić, ali divni ljudi, pa sam ipak probao. I na kraju mi se baš dopalo... Evo ti slične priče sa frankovkom, bar u onom prisilnom delu.

ĐORĐE ZARIĆ:
Čekaj, da li su to ona vina iz edicije „Pehare moj“, ili su nešto drugo?

NENAD ANDRIĆ:
(smeh) Misliš na one etikete koje liče na plakat za vikinške sportske igre? Ne, ne... To je bazna priča, a ovo je klasa iznad. Mada menjaju i te bazne.

ĐORĐE ZARIĆ:
U, brate, kakva vizuelna promena! Biće lepo ako se budu držali ovog kursa. To je zaista napredak. Realno gledano, onaj širaz (bazni) je bilo dobro vino za te pare, ali stvarno nisam imao snage da ga stavim na policu. Ovaj Limited imam, naravno. A one etikete su više za sponzorstvo okupljanja onih sa peharima i broševima oko glave... Za neke obrede, eventualno...

NENAD ANDRIĆ:
Dobro, ObrAde, šta misliš? Boja?

ĐORĐE ZARIĆ:
Boja je ono, providi se sve... Ali to je frankovka, šta tu možeš da očekuješ?

NENAD ANDRIĆ:
Da je raskošno kilava, šta drugo? Mislim, boja...

ĐORĐE ZARIĆ:
Čekaj, ovo je 2015-ta?! Pa kad je pre izbacio?

NENAD ANDRIĆ:
Izbacio je u trenutku koji je izabrao. (uzima srk) Za razliku od svih vina o kojima se diskutuje da li se i koliko oseća barik, ovde se oseća inoks!

ĐORĐE ZARIĆ:
(smeh) E ovo ti je dobro! Još da utvrdimo poreklo inoksa...

NENAD ANDRIĆ:
Vino je potpuno ispravno i nema ništa loše u sebi. Ja sam se spremio da mi mnogo toga smeta. Sa očekivanjima sam krenuo iz donjeg doma. Ne, uopšte nije rđavo... Naprotiv!

ĐORĐE ZARIĆ:
Iskren da budem, ja sam malo više očekivao. Voćkasto je, mlado, nema strukturu, kompleksnost... Ako neko želi da popije neko lako, mekano vino, onda da, u redu je... Zašto da ne pije ovu frankovku? Pitanje je i cene. Sa druge strane, ovo je ipak crveno vino i to iz 2015-te. Možda nije stiglo da „legne“ ljudski. Neopterećuje, ima malu količinu alkohola... Međutim, mislim da nas dvojica ipak tražimo nešto čega ovde nema.

NENAD ANDRIĆ:
A u suštini, dobili smo najlakše moguće crveno vino.

ĐORĐE ZARIĆ:
Apsolutno. Realno, da zažmuriš i ne vidiš boju...

NENAD ANDRIĆ:
Pa da. Ali ja sam se spremio na to da mi puno toga smeta. Međutim...

ĐORĐE ZARIĆ:
Dobro, dosado... Tu se razdvajamo. Uopšte ne bežim od toga da pijem dobru frankovku. Meni je to vrlo korektna sorta, ali nema puno prilike da se proba i da je ok. Za ono što pijemo kao frankovke ovde, nisam baš siguran da su čiste. A za ovog čoveka znamo da radi pošteno i nema šanse da on tu nešto mulja. To je frankovka iz njegovog mladog vinograda, „izbačena“ ovako mlada, sa niskim procentom alkohola i to je to. Leto, vrućina, komotno je ljuštiš u hladovini, pecaš ribu...

NENAD ANDRIĆ:
Naravno. Letnje crveno...

ĐORĐE ZARIĆ:
Upravo to.

(pauza 10 minuta)

NENAD ANDRIĆ:
Ne znam prijatelju, meni se toliko sviđa to što mi ništa ne smeta, da ne mogu da ti opišem.

ĐORĐE ZARIĆ:
Vidi, nema tu šta da se zamera. To je loša perspektiva.

NENAD ANDRIĆ:
Čari autsajderske sorte. Međutim, imaju oni nekoliko interesantnih etiketa. Ne brinem ja za Trivanoviće na tržištu...

ĐORĐE ZARIĆ:
(nakon pauze miriše čašu, uzima srk) Pazi, menja se! Izgleda da ga je zaista pustio rano. Kao da nije dovoljno leglo. Vidiš, sad nije više onako ravno. Kako da dobija strukturu i malo na telu, voćne, začinske arome...

NENAD ANDRIĆ:
Zaista je nedavno flaširano i tu je kvaka. Sigurno se još nije „opasuljilo“. Ona pogibija od godine (2014-ta) je mnoge vinare naterala na neku kupažu taktike i gimanstike. Logično je da su se zato neka vina pojavila ranije no što je trebalo.

ĐORĐE ZARIĆ:
Ma evo sada kada se malo „pribralo“, stvarno je precizno, voćno, čisto...

NENAD ANDRIĆ:
Mogao je ladno da je izbaci u novembru, da maltretira Mačka! Mislim, kada se već žuri... Ova Frankovka, kako vreme ide, postaje sve više svoja. Sve je bolja i bolja... Najiskrenije, čudim se.

ĐORĐE ZARIĆ:
Realno je sve lepše i lepše. Dobija punoću, dobija začinske arome, herbalne, lagane arome... Moram ti reći da mi se dopada sve više. Kad ti prođe, ostavi ti na jeziku baš lepe, spajsi arome...

NENAD ANDRIĆ:
Lepe su kiseline, balans je tu... A kažem ti, on mi daje vino, ja mu vraćam... I tako nekoliko puta. Zaboga, frankovka?! Ali, bio je u pravu. Negde od maja će tu sve da čučne i očekujem da dobro ide preko leta.

ĐORĐE ZARIĆ:
Vazduh, opuštanje... I vidiš koliko je dobilo na mirisu, a pogotovo na ukusu i telu.

NENAD ANDRIĆ:
Ruku na srce, miris je od starta bio na mestu. Tu i nije bio potreban ne znam ni ja kakav napredak. E sad, ovo je vino za onu varijantu, kad ti neko dođe i ti pitaš da li je za vino, pa sipaš nešto nepretenciozno, a lepo.

ĐORĐE ZARIĆ:
Ne znam samo, zaista, kako će se prodavati, pošto ovde frankovka i nije baš među omiljenim sortama.

NENAD ANDRIĆ:
Ja mislim da je izrazito neomiljena. Možda zbog Frank kafe?

ĐORĐE ZARIĆ:
Zbog običnog Franka ili Franka Nera, koji je nedovoljno ubedljivo glumio Banović Strahinju?

NENAD ANDRIĆ:
(smeh) Taj je igrao uglavnom samo kod nas...

ĐORĐE ZARIĆ:
Nemoj tako, ima ga i u italijanskim filmovima, „Šifra Salamander“...

NENAD ANDRIĆ:
Da, da... Za razliku od Alena Nurija, omiljenog glumca jedino Živka Nikolića. Taj je igrao samo u Crnu Goru i niđe više... No, da se vratimo mi na temu, a možemo i da zaključimo analizu... Razvija se i dalje, ali neće u neke neslućene visine. To je što je, ali je lepo to što je.

ĐORĐE ZARIĆ:
Korektno, pitko, dnevno, neopterećujuće, sa malim procentom alkohola...

NENAD ANDRIĆ:
Pravo svakodnevno vino, u najboljem smislu te reči. Neverovatno je da su uspeli da naprave vino za svih dvanaest meseci.

ĐORĐE ZARIĆ:
Pa da. Vrućinčina, fan si crvenih vina, nećeš da praviš kompromis sa belim, evo ti rešenja...

NENAD ANDRIĆ:
Svemu sam mogao da se nadam, ali da priznam kako je frankovka rešenje!? Ali dobro, čudni su putevi Gospodnji...

 

Profesor Dionisije

"Nada je dobar doručak, ali slaba večera."

Bejkon