barell

Događaj

26. maj 2013.

WINE JAM – I kiša je trpela iz čistog respekta

Nestvarno lepa subota pod vinskom kapom i verovatno početak novog gledanja na vino. Vino je bilo Zvezda, na partizanski praznik (25. maj). Neki novi ljudi su otkrili šta vino pruža.

U izuzetno interesantnom ambijentu beogradskog kluba Krug, održan je Wine Jam! Zamišljen kao opušteni izotop vinskog sajma, trasirao je put tezi da kada se dobri ljudi dohvate dobrih vina, greške nikako nema. A juče greške gotovo da nije bilo. Ako je i postojao neki potpuno banalni nedostatak, trenutni bag, prevaziđen je istog trena uz par osmeha i kupažu dobronamernosti i predusretljivosti. Podatak koji zaista pleni, naročito ako se uzme u obzir činjenica da je ovo prvi samit na talasima nadahnute ideje koja se zove Wine Jam.

Drobljenje ideje o vinu kao uštogljenoj, snobovskoj pasiji, obavljeno je toliko brutalno i trijumfalno, da se svaka pomisao na te atribute izvlačila kroz najsitnije rupe na ventilacionim otvorima. Da ne kažem sad narodski, kao šta... Bilo je izuzetno zadovoljstvo posmatrati, na svetkovinama tog tipa prilično ukrućene likove, kako se ljuljaju u ritmu muzike i kapiraju nekapiranje o tome šta ih je snašlo. Dakle, pun pogodak u svakom smislu. Sve što je poželeo, priređivač je dobio, a verovatno i debelo preko toga. Niko se nije smorio, a gotovo svi su rekli da će doći ponovo. Malo li je? Običaj je da se nakon svakog sajma proizvođači presabiraju. „Koliko sam pukao?“ Ili: „Zašto to sve ovoliko košta?“ Pa zatim: „Ko će se sutra sećati da sam uopšte izlagao?“ Ovde toga nije bilo. Svi se veselo raziđoše ali sa nedvosmislenim osmesima. Da, doći će ponovo.

Ono što ostaje kao velika prijatna obaveza rukovodstvu Wine Jam-a je da prilikom svake nove manifestacije, koje su u najavi i sa izuzetnom pažnjom se očekuju, ne zaboravi one koji su došli na prvi hepening. Način na koji je ovaj realizovan i uopšte sam pristup, ukazuju na izuzetnu ozbiljnost iako pod plaštom ležernosti. Taj princip „vruće – hladno“ uvek se pokaže kao najbolji. Dejv Alen je bio dominantno zabavniji baja od Beni Hila. Alen nije bio kostimirani klovn. No, da se vratimo temi, pošto ona to apsolutno zavređuje.

Đurđa sa fenomenalnim tregerima, duhoviti profi Zlaja bez sakoa, razigrani veseli bračni par Zeremski, ljupki „francuzi“, tri ponosne i razdragane Vranjanke, predusretljivi Radovan sa devojkom, Aca i Beli u razgaljujućoj frenetičnoj diskusiji, lepa Jovana, ljubazna Mina, Nebojša i Draganče u „žurka“ izdanju, Džoni koji nasmejan valjda i saučešće izjavljuje, Bruno koji ume da se provede i u hiperbaričnoj komori... Da ne davim dalje, eto, to su vam samo neki izlagači. Na posebnom pultu šepurile su se i autohtone sorte, pa vi vidite šta ste propustili.

Darko je doneo svoju šmekersku klopu, neki su doneli svoje čokoladice, neki ajvare, mortadele... Opet, bilo je i nekoliko pasa, malo beba, malo više dece... Čudno, da čudnije biti ne može. Ponavljam, ovo je bio festival vina! Na Wine Jam je došla poprilična količina apsolutno novih ljudi. Bilo je i vinskih veterana, ali je činjenica da su ipak dominirala nova lica. Na novim licima se ogledalo prilično iznenađenje upriličenim događajem. Ništa nije tako strogo, niko za štandovima nije nadmen, ne maltretira se narod ogavno neupadljivom lift džez muzikom. Prilazili su bez straha, pitali šta je šardone, sme li ovde da se prospe i zašto se zaboga uopšte i prosipa, da li je tamjanika stvarno naša, kako to da si ti momče potegao iz Istre ovamo... I niko nije ostao uskraćen za odgovor. Nije bilo ocena, pobednika, centralnih mesta, a samim tim je i sujeta dobila dan lufta. Pobedio je taj novi svet koji je sve vreme bio tu, ali se konačno i pojavio! Naravno, pobedilo je i vino.

Vino? Koje probati? Pa bukvalno bilo koje. Da li su vinari naglo podigli nivo ili je tu priču pogurala atmosfera? Mislim da nije ni bitno. Bitno je da nije bilo lošeg vina. Kada to sagledamo najozbiljnijim mogućim analitičkim očima dolazimo do zaključka da se vinu zaista mora pružiti ruka. Ako je ta ruka čestita, profesionalna i dobronamerna, onda sve izgleda hiljadu puta bolje. To bi trebalo da shvate one strukture „gore“ i da poguraju vinsku industriju. Vinari su pristojan, pošten, radan i čestit svet! Zbog toga je jako važno pomoći im u svakoj prilici da promovišu ono što rade, a ne da se gnječe birokratskim i ostalim kleštima.

A to što naši vinari rade svakim danom prevazilazi očekivanja. Mislim da je „berba medalja“ daleko bolji termin od „žetve.“ Nekako je primereniji. Šaljući bocu po bocu, napravili su pravi bum na ocenjivanju kod Dekantera, što je iskrene poštovaoce njihovog rada zaista razgalilo. Veliki je to uspeh! Od sada pa ubuduće mora se pokrenuti ozbiljna akcija da se slanje uzoraka na ocenjivanje vrši kolektivno. Trebalo bi slati kontejner sa budućim šampionima. Jeftinije je mnogostruko, a deluje nemerljivo ozbiljnije. Ipak smo mi velesila u kolektivnim sportovima. Ako vinarstvo doživimo kao kolektivni sport, imamo šanse za dalje proboje.

Sevali su blicevi i narod se slikao na sve strane pod okriljem Kikinog dizajnerskog miljea. A šta je to uradio Kika? Brendirao je kible i taj naoko jednostavan potez se ispostavio kao pravi bum. Nije potrebna sumanuta kinta da se postigne sjajan efekat. Ko ne zna nek uči, a ko zna, on to i uradi. Pod šifrom „Ja pijem vino“ napravio je foto akciju u kojoj je učestvovao svaki posetilac, naravno do trenutka kada je to postalo fizički nemoguće zbog gužve. Dizajnirao je i napravio raskošnu paletu suvenira i time zveknuo šamarčinu onima koji bi trebalo da se promo materijalom bave na nivou grada. Suveniri našeg grada su kao promo materijal kambodžanskog ministarstva za lov i ribolov. Kika je za par dana napravio svašta i zaslužio sve pohvale. Onako uzgred, sve je ovo i priredio. Postigao i prestigao zacrtano. Od sutra, imamo nove snage u ešalonu ljubitelja vina. To je tekovina Wine Jam-a. Svaka čast majstore!

 

Profesor Dionisije

"Ludnica je mesto gde optimizam najviše cveta."

H. Elis