Događaj
Vaistinu „multi“: Puno toga po prvi put – Gračanica
U organizaciji Akademije Vinskog Turizma (AVT), pre tri nedelje je održan naoko mali ali suštinski veliki, Sajam vina u Gračanici.
I pored činjenice da smo prošle godine ispratili i obradili ogroman broj manje ili više relevantnih vinskih događaja, jedan smo propustili. Trampili smo jedan za tri i samo iz tog razloga Vinovnik nije bio na licu mesta 22. decembra u Gračanici. Sledeći svakako nećemo propustiti, upravo zbog redova koji slede. Naprosto, bilo je važno.
Sve što se organizuje prvi put, predstavlja pitomu varijantu tigrića u suknenoj varijanti kese - Mačku u džaku. Kada je već tako, onda se postavlja pitanje lokacije džaka. Ovaj džak je spušten tamo gde je vruće. Ni samom organizatoru nije bilo baš kristalno jasno na šta će to sve da ispadne. To nam je u razgovoru potvrdio organizator, g. Miloš Kalapiš, otelotvorenje AVT-a. Zamisao sada više nije bitna kao takva, pošto je događaj održan sa velikim uspehom i samim tim prevazišao očekivanja. Medijski je ispraćen daleko bogatije od gomile formalno većih sajmova vinskog tipa u zemlji. Naravno da je to logično, pošto je ipak u pitanju Gračanica.
Više od dvadesetak izlagača, od čega petnaestak vinarija, sa raznih balkanskih lokacija predstavilo je znatiželjnoj publici i još nekim strukturama ono čime se bave. Pokazali su ono što prave. Pod jednim krovom su se na toj trusnoj teritoriji našli proizvodi čiji tvorci govore različite jezike. I to po prvi put. Međutim, vinski jezik je ipak univerzalan, pa su se svi lako sporazumevali. To se čak odnosi i na nekoliko panela i radionica koje su se odvijale paralelno sa izložbenim delom. Po rečima g. Kalapiša, tu se posebno istakla mlada nada srpskog somelijerskog esnafa, Nemanja Papić. Nemanju znamo kao sjajnog i pouzdanog momka, tako da za tu školu vina svakako nije bilo brige, ni u najavi.
Posebno interesantan je bio odnos albanskih proizvođača i ugostitelja. Vino je višestruko unosan posao, nastao iz skupog hobija. Stoga svako ko ima iole mogućnosti da ga pravi, danas intenzivno o tome razmišlja. Neki su i investirali poprilična sredstva, ali im nedostaju praktični saveti. Malo je čudno što se u tom domenu nisu malo više oslonili na tradicionalno prijateljski nastrojene Italijane (od njih kupuju sudove), koji su u ovom poslu velesila. No, komšija je, ipak, komšija. Komšije se sekiraju (sekirama) ali savetodavno i praktično priskaču kad zagusti. Uspeh sajma je i neformalna ponuda da se sledeći održi u Prištini, mada bi bilo mudrije da to bude neki vid nadgradnje, a da ovaj događaj iz Gračanice ostane u Gračanici. Prosto, da se zna red, bar u nečemu.
Ono što je vrlo upadljivo u čitavoj priči je prisustvo onih bez kojih se ne može. Zavidan broj političara sa tzv. obe strane se promuvao kroz sajam, proćaskao sa izlagačima, ali nisu „pojeli“ događaj svojim prisustvom. Političke „starlete“ nisu na sreću bile prisutne, pošto bi zasigurno upili svu pažnju medija. Na vinskim događajima, vino je prva i jedina zvezda. Tako je bilo i biće u budućnosti, bar za Vinovnik. Stoga će svi oni koji su bili profesionalno prisutni na ovom prvom, nikako i poslednjem, sajmu vina u Gračanici, ostati posebno zabeleženi. Legendarna Despotika, predivni ljudi iz Vinarije Antić, imperija Tikveš, egzotični Dečani, Vinica Petrović, Bodrumi i Vijeti i da ne nabrajamo dalje... Na sledeći sajam putujemo u punom sastavu, pa će i priča biti mnogo konkretnija. Do tada...
