Lično
Važno je učestvovati - Matić u vinskom Riju
Postoje sajmovi, saloni, festivali, događaji... I postoji Sajam vina u Nišu
Kada su letos na metematičkoj olimpijadi u Hong Kongu naši mladi matematičari osvojili jednu srebrnu i četiri bronzane medalje, srpska intelektualna elita, trenutno zaposlena na poslovima komentarisanja vesti po sajtovima i forumima, ovaj rezultat je proglasila ozbiljnim neuspehom, a dominantna pošalica u komentarima se svodila na maliciozno ponavljanje slogana „važno je učestvovati“.
Sa početkom i trajanjem letnjih olimpijskih igara u Riju (Da, olimpijskih igara, a ne olimpijade. U ovom kontekstu termin „olimpijada“ ne označava igre, nego vremenski period između dva ciklusa igara – pozdrav dobrom delu sportske redakcije RTS–a) navedena malicioznost podignuta je na enti stepen. Paleta metafora namenjenih našim „nesposobnim“ sportistima, koji su u svom poslu plasirani na „sramotnim” pozicijama od dvanaestog do pedesetog na svetu kreće se od „turisti“ do „pljačkaši državnog novca“.
I stvarno, zašto mi kao država na olimpijske igre šaljemo sportiste koji su ceo svoj život podredili napornom treniranju i odricanju, umesto da odaberemo 120 najistaknutijih komentatora, koji će na licu mesta levom rukom da obaraju Azerbejdžanca u rvanju, a desnom rukom u realnom vremenu tvituju o uspehu?
Ovaj fenomen treba imati u vidu, pošto koliko sutra, kada vinska dešavanja u ovoj zemlji počnu konačno da dobijaju pažnju javnosti kakvu zaslužuju, moramo da budemo pripremljeni za navalu stručnjaka iz senke, koji će bolje od svih nas da piju vino, prave vino, objašnjavaju vino, razumeju vino...
A do tada, oslobođeni pritiska strašnog suda, da na miru recenziramo upravo završeni „Naissus Wine & Fine Fair 2016“. I da barem pokušamo da budemo objektivni, što uopšte nije lako kada imaš zacementiran stav da postoje sajmovi, saloni, festivali, razni događaji... I da postoji Sajam vina u Nišu! Broj izlagača, broj posetilaca, reprezentativnost ambijenta u kojem se sajam održava, nesumnjiva skoncentrisanost kvaliteta i konačno činjenica da se sve dešava u mesecu avgustu čine ovaj sajam nezvaničnim Nacioanlnim vinskim olimpijskim igrama. U Nišu nema surovog favorizovanja troje najboljih, nema hemijski tretiranih protivnika, nema prevelikih i izneverenih očekivanja nacije, nema milimetara, sekundi i umetničkih utisaka koji odredjuju plasman, ugled i budućnost. Drugim rečima, ne postiji tenzija. Barem ne kod publike. Izlagači, koji izgiboše dva dana sa kartonima, ledom i nepreglednim rekama slučajnih prolaznika svakako ne dele ovo mišljenje, ali sigurno nisu nezadovoljni, jer nove publike je svake godine sve više. Upravo ta geometrijska progresija broja izlagača i posetilaca iz godine u godinu vraća nas na početak teksta i daje puno pravo da bez trunke malicioznosti i bez znakova navoda zaključimo: Na sajmu u Nišu JESTE važno učestvovati.
Za kraj, privilegovan odsustvom bilo kakvog uticaja u vinskom svetu, samim tim i odsustvom bilo kakve odgovornosti za napisano i nošen olimpijskim duhom, Matić je svesno zanemario činjenicu da sajam u Nišu ima festivalski, a ne takmičarski karakter i za svoju dušu podelio brdo medalja u raznim disciplinama. Kao što se na olimpijskim igrama u Riju pouzdano zna da će Bolt, Felps i kineski stonoteniseri da se nauzimaju medalja, tako se kod Matića pouzdano zna da će Do kraja sveta, Stari Hrast, Trivanović i Despotika svakako biti odlikovani. I kao što na svakim olimpijskim igrama svet upozna barem jednog senzacionalnog pobednika, tako je i Matić na upravo završenoj Nacionalnoj vinskoj olimpijadi u Nišu otkrio, zavoleo i sa dva zlata okitio Vinariju Raj iz sela Rajac nadomak Negotina, koja ima direktne zasluge za trosmisleni naslov ovog teksta i koja osim fantastičnih vina ima i fantastičan kačkavalj, ali o tome nekom drugom prilikom.
Matić
