31. mart 2015.

VINITALY

Verovatno postoje veći i sigurno da postoje manji sajmovi vina. Vinitaly uz gnušanje izbegava kandže banalne komparacije. Naprosto – svoj je, ogroman i važan!

Izgleda da ništa više nije kao što je bilo. Nekada se u našem narodu govorilo: „Nikada od FIAT-a auto i od Italijana vojnik...“ Samo letimičan pogled na Vinitaly donekle baca u blato tu našu drevnu posprdicu. Naime, sve je funkcionisalo kao sat. Kao ozbiljan Švajcarac! A sve to su osmislili i realizovali ozbiljni vinski „vojnici“! Verona je grad poznat i po Šekspirovoj tragediji dvoje klinaca. Jedina tragedija festivala Vinitaly je što uopšte ima kraj.

Kada pravite vinski sajam, (ako neko slučajno dobije nervni slom pod presijom ambiciozne supruge iz preduzetničke familije, pa se odluči da ga napravi) neophodno je da vodite računa o magičnom šestouglu:
a) Đubre
b) Čaše
c) Čista voda
d) Led
e) Beli ’leba
f) Klozet + Parking
Za slučaj da samo jedan od ovih šest potpornih stubova svakog vinskog sajma popusti, odlazi sve u tri orošene (devojačko Mančić)... Pošto smo sve češće u prilici da prisustvujemo „sajmovima“ koje organizuju ljudi koji nisu u stanju da organizovano prebace četvoro penzionera preko pešačkog prelaza (zeleno svetlo za pešake) bez drastičnog rashoda u ljudstvu, onda je sasvim logično da će vas Vinitaly oduševiti. Sem ovih šest, Vinitaly ima više stubova nego Partenon u najboljoj formi.

Savršen sklad u odstranjivanju, nakon prethodnog razvrstavanja, sekundarnih i tercijalnih sirovina, može predstavljati tekovinu modernog doba. Gigantski vinski sajam u Veroni i pored jako visoke koncentracije širokog spektra ljubitelja alkohola, a njih je bilo preko 150000 za četiri dana, zadivljujuće je čist. Nestvarno čist. O tome se brine veliki broj ljudi u prikladnim uniformama. Svako od vas se ovde pita: „Zašto ovaj trabunja o đubretu?!“ E pa zato što je to nešto što može biti problem, kada je problem, a ako nije problem, onda se uopšte i ne primeti. Ja sam poželeo da primetim i pored toga što je neprimetno.

I vinske čaše su rak rana mnogih manifestacija. Po raznim festivalima nakon sat vremena degustiranja iz jedne te iste čaše, upravo te iste čaše deluju ispipanije i sa više otisaka prstiju na sebi nego što ih ima dojka porno zvezde u zenitu karijere. Na ovom festivalu prilazite štandovima i na svakom dobijate potpuno čiste, ispolirane čaše i vina su definitivno svoja! Svako vino u presijavajućoj, ispoliranoj čaši, ima svoju aromu, konkretniju boju i verovatno bolji ukus. Na svakih nekoliko štandova ide po jedan boksić u kome se neumorno peru i poliraju čaše. Naprosto, sve oko vas sija, te je i sjajnije no što jeste. No, zato plaćate štand ali se vidi da za te pare nešto i dobijate. Dobijate pravo da posetioci zaista uživaju u onome što ste doneli.

Čiste, pitke vode, leda i hleba (male, debele i ukusne grisine) bilo je u izobilju. „Šta ovaj trabunja o...?“ Pa naprosto, moram. Većina onih koji su po sajmovima pili spontano kuvana bela vina i penušavce, te gledali u tužne i nemoćne oči izlagača, znaju koliko je to važno. Pogotovo kada se šeta sa jednom čašom, koju bi valjda trebalo isprati u sterilnom pesku manirom otmenog boema beduina. Neki oblik peciva je takođe krucijalno važan po nekoliko aspekata. Utoli glad, svuče kiselinu, raščešlja zaostale tanine sa prethodnog štanda... Pošto je sve ovo na izvestan način i poljoprivreda, sasvim su bila logična i neka specijalna iznenađenja iz porodičnog proizvodnog asortimana (zejtini, sirevi...).

Pri unosu velikih količina tečnosti, jako je važno obezbediti adekvatne uslove za dekantiranje organizama. Broj punktova za tu, esencijalnu rabotu i njihov higijenski nivo je potpuno zadivljujuć. Taj broj je sprečio ozbiljne „ulične trke“ na teritoriji sajma. Nije bilo gužvi i uvek je tu bilo dovoljno osoblja za neželjene slučajeve samostalnih trapavih utamničenja unutar kabina... Parking je oko sajma ogroman i naravno da nije „na keca“ mogao da proguta milione automobilskih tona, ali uz malo strpljenja se i to rešavalo. Naprosto, sve je funkcionisalo besprekorno!

E sad, da se osvrnemo malo i na najvažnije: Vino! Kada idete na Vinitaly, uvek od dobronamernih znalaca dobijete preporuku da sačinite neki oblik plana i da ga se strogo držite, kako ne bi upali u kandže omražene sestre - stihije. Ne sporim! Međutim, ako „skidate mrak“, odnosno prvi vam je odlazak, kao piscu ovih redova, onda je plan umereno bespredmetan. Planirali, ne planirali, sigurno ćete propustiti ono najvažnije. Uđite u svaki (ogroman – prim. aut) paviljon, izaberite nasumično par vinarija, proćaskajte sa neverovatno ljubaznim, predusretljivim i blagorodnim narodom koji je doneo ono što pravi i uživajte. Postupili smo tako (Mi: Petar Vušurović – glodur magazina TU!, Đorđe Jotić – vlasnik vinarije KAJA & moja malenkost) i nismo pogrešili. Neki koji su nama predstavljani kao veliki u Italiji, ispostavilo se da i nisu baš toliko veliki, a neki za koje i ne znamo, delovali su impresivno, no to je ipak subjektivno viđenje. Na nekoliko štandova smo dočekani kao najuža familija koja nije došla da zajmi kintu i ti ljudi će dobiti posebno mesto u nekom od sledećih napisa.

Gde god mrdnuo iz zemlje, nosim je sa sobom. Stoga sam u Veronu otišao između ostalog i da bih napravio komparaciju sa onim što mi pravimo ovde. Probao sam skoro sve što se „cedi“ u Srbiji, pa mi to na neki način daje za pravo da poredim. Dakle, na ovom sajmu nisam probao nijedno tehnički neispravno vino. Dobro, bude malo bretčića (teroar konjića koji je malo skakutao), ali ništa toliko strašno i za odbacivanje. Broj isprobanih vina (slučajan uzorak od nekoliko stotina) statistički utemeljeno govori u prilog svoje reprezentativnosti. Kvalitet isprobanih vina je u potpunom skladu sa cenovnicima. Odnosno, tamo gde smo u iste imali uvid. Jedini oblik iznenađenja koji nam je priređen na nekolicini mesta je – baš dobro vino za baš malo para. I gde smo sad tu mi?

Srbija ima zaista pristojan broj vinarija koje bi u Veroni imale šta da ponude. Usuđujem se da kažem da bi nekolicina baš prošla zapaženo. Možete to smatrati patriotskim bulažnjenjem, ali potpuno stojim iza ovih reči. Naravno, ne sve i ne od svih. Brižljivo odabrana selekcija vinarija sa probranim asortimanima i fleksibilnijim stavom u cenovnoj politici, gotovo sigurno ima perspektivu. Potrebno je samo biti profesionalan, vaspitan, šarmantan, mudro hrabar i pragmatičan. Ostalo će odraditi samo vino, ako je dobro. A dobrih imamo... I nije, bre, lepo da ih krijemo od sveta!

Vinitaly broj 49 je završen i jubilarni, nastupajući se ne sme propustiti! Kad kažem „ne sme“, tu ne mislim samo na nas: vlasnike medija, novinare, uvoznike i ljubitelje vina. Mislim i na...