barell

Događaj

16. oktobar 2013.

Turneja pet zlatnih vina – Belo Brdo u Baltazaru

Ceo kulen, gajbica grožđa, tabla „Adidas“ slanine, pola kile zlatnih medalja, gazda koji je i enolog, marketing menadžer, prodavac, raznosač...

Dobiti pet zlatnih i četiri srebrne medalje bilo gde, pa makar i na festivalu genetski modifikovanog merloa u Smoljincu, predstavlja veliki uspeh. Već smo pisali o fascinantnom trijumfu Vinarije Belo Brdo na AWC Vienna i kako je to Aleksandar Zeremski postao vinarski Jusein Bolt. Prošlog petka je sremski Bolt, svih pet zlatnih boca uz prateće sadržaje, doneo u kultnu novobeogradsku vinoteku Baltazar, na degustaciju pod radnim nazivom: „Sve što ste oduvek želeli da znate o vinu, a niste smeli da pitate.“

U interesantnoj diskusiji, koja je suštinski bitan segment ovih konceptualno doteranih degustacija, vlasnik vinarije i kreator zlatnih vina, plivao je kao riba u vodi. Na sva pitanja je davao koncizne i duhom protkane odgovore. Najomiljenije pitanje sa kojim se suočava je legendarno: „Da li ti stvarno sam praviš vina?“ Odgovor - pitanje: „A ko drugi“, nikada nije dovoljno ozbiljno shvaćen. Verovatno je to razlog što se gospodinu Zeremskom ne odaje adekvatno priznanje za ono što njegova vina čine na takmičenjima van zemlje. U njegovom slučaju nekako najbolnije i deluje onaj deo zakona koji nalaže da sva vina u zemlji potpisuje sedam ljudi, a realno ih prave dve stotine. U ovom slučaju je to zaista kardinalna nepravda, pošto rezultati koje ovaj čovek postiže poprilično teraju prst na čelo: „Čemu jalove visoke škole, ako ovaj tip, putem interneta i nešto litereture, bez ikakve prethodne prakse i dodira sa vinom, radi besprekorno posao enologa?“ Kao enolog, on je priznatiji van zemlje, nego u njoj. Da li to sve ima smisla? Hajdemo malo u neki oblik istorije...

Malo stariji čitaoci Vinovnika će se setiti dvojice izuzetnih fudbalskih golmana. Prvi golman, Rej Klemens, branio je u najtrofejnijoj generaciji Liverpula, početkom osamdesetih godina prošlog veka. Drugi golman, Piter Šilton, beše nepremostiva prepreka između lopte i gol linije Notingem Foresta, takođe velikog tima tog vremena. Piter Šilton je nezvanično, u to doba, bio ubedljivo najbolji golman na svetu, a za reprezentaciju je redovno branio Rej Klemens. Dakle, Šilton, najbolji na svetu, a drugi u Engleskoj. Nekako se nameće da je uloga Šiltona u našem vinarstvu upravo namenjena Vinariji Belo Brdo. Na takmičenjima „napolju“, enolog Zeremski dobija sva priznanja, a u svojoj zemlji nema čak ni elementarni status enologa. Enolog je dobrodušni čikica koji to nominalno mora biti. Zar nije za dobijanje statusa dovoljno tresnuti nekom izotopu državne komisije vrhunska vina koja ste napravili? Deca koja dobijaju diplome, opet, ne dobijaju dovoljno šanse ni za puku praksu, a da ne pričamo o realnoj prilici da nešto naprave... Posle nekoliko godina prakse dobijaju pravo na to da potpišu neko vino, ali to ne znači da ga i prave. Prosto da se čovek zabrine ako ovde bar nešto nije naopako. No, da se vratimo mi na degustaciju...

Pino noar, merlo, pti verdo, alma mons i gromoglasno najavljivani favorit – marselan, apsolutno su oduševili sve prisutne. Došlo se i do nekih otkrića. Spoj slovačkog kulena i pti verdoa, kao i spoj marselana sa samim sobom, bacaju u zapećak i neke Njutnove radove. Da pino noar ove vinarije ima više alkohola od ozbiljne rakije mučenice, a da je sakriven kao telo talibanske neveste, takođe nije tajna. Potencijal Alma Monsa, premijum vina kuće, progresivno raste. Nažalost, gotovo je sigurno da će biti kompletno popijen, a da neće dosegnuti ni pola svog potencijala. Puste pare... Nisu ništa, ali se bez njih i ne može ništa. Merlo? Da se vratimo fudbalu... Stabilan zadnji vezni igrač, pouzdan u odbrani, sa vizijom u napadu. Nešto kao stožer tima Belo Brdo. O marselanu je bolje ne govoriti. Toliko ga malo ima i samo retki će biti u prilici da ga probaju. O marselanu ćemo ćutati iz poštovanja. Ako ga bilo gde ugledate, kupite ga. Za slučaj da nemate pare, ukradite ga. Bežanje sa neplaćenom knjigom pod miškom ili marselanom Belog Brda je samo formalno krađa. Suštinski, akcija je krajnje opravdana.

Na kraju, kaberne sovinjon je stigao u formi repromaterijala. Pozobana je cela gajbica i to je verovatno prvi put da je neki vinar, na promociju svojih vina doneo repromaterijal. Red je da se pohvalimo, pošto je to bila ideja Vinovnika. „Šta hoćeš da jedeš uz vina“, pitao je Zeremski, dan ranije. „Pa grožđe!“ I doneo ga je... I bilo je sjajno. Ognjecavila nam već usta od pijačnog hamburga. Neki tvrde da grožđe od koga se pravi vino nije baš najbolje za jelo. E pa svi koji to tvrde se razumeju u grožđe kao Marica u kriv dekanter. Vinarija Belo Brdo u Baltazaru – Sve čestitke!

 

Profesor Dionisije

"Ludnica je mesto gde optimizam najviše cveta."

H. Elis