barell

Vest

25. oktobar 2014.

Treći festival srpskih vina i rakija uz prateći program

Kada u ovoj zemlji izgovorite „Rođa“, u pitanju je švajcarski „reketaš“ Federer ili vino Rodoslov. Treće takmičenje za senzorsku ocenu kvaliteta srpskih vina, upravo u znaku Rođe!

Dok smo u zemlji imali pet vinarija i nekolicinu zanatskih radnji koje „cede grožđe“, izostanak neke od njih je predstavljao „nož u leđa“ organizatoru manifestacije. Poslednjih nekoliko godina situacija se menja iz korena. Nedolazak formalno većih kompenzuju manji i to sa pravom doživljavaju kao odličnu priliku da se dostojno predstave publici širokog spektra. „Srpsko vino“, po treći put u Beogradu, vrlo uspešno organizuje takmičenje srpskih vina i rakija, uz prateći festival.

Takmičarski deo ove manifestacije je prošao potpuno u znaku Vinarije Aleksandrović, koja je uhodano, kao usisivačem pokupila sve što se dalo pokupiti. Najbolje belo vino, od pristiglih na takmičenje, je Trijumf barik (2012). Najbolji roze je Varijanta (2013), a najbolje crveno, ujedno i najbolje ocenjeno vino manifestacije je Rodoslov (2006). Internacionalni žiri, radeći po principu „polaganja vozačkog ispita“ (sedim sam za stolom sa silesijom čaša i gledam šta me snašlo) je posao odradio kako je odradio i tu verovatno nema većih primedbi, osim jedne, globalne. Naime, podeljeni broj bodova je prilično čudan i smešan, pošto su mnoga od ocenjivanih vina dobijala daleko veći broj poena na ozbiljnijim internacionalnim smotrama. Strogoća nije uvek merilo kvaliteta ocenjivača. Neka jako dobra vina su „ošamarena“ sa manje od 80 poena, pa im „džaba“ onda i bronzano odličje.

Ako bi poredili vinska takmičenja sa sportskim, onda ona najviše podsećaju na teniske ili manje popularne, šahovske turnire. Postoji kategorizacija ali je ona kod vinskih turnira neformalna i zavisi od kompilacije renomea sudija i uzoraka koji se ocenjuju. Do nedavno je bila praksa da je sudijski renome bio bar za dva koplja iznad, ali to više nije tako. Vina su sve bolja. Stoga je ova manifestacija zaista izuzetna prilika da se široka publika uveri u kvalitet nekih vina koja su na ocenjivanju dobila manje od tih nesrećnih 80 poena. Skala od 0 do 100 inače ima sve veći broj protivnika u svetu. Pošto bi „Domestos“ verovatno dobio 65 poena, postaje potpuno jasno da ovakav vid ocenjivanja ima više psihološku pozadinu, no praktičnu. Samo je stari dobri Rodoslov (2006) na ovom ocenjivanju dobio više od 90 poena i to jedva (90.5)!?

Terminsko poklapanje, koje je nažalost sve češće u promotivnoj vinskoj praksi, trećeg festivala srpskih vina i rakije sa, domaćim vinarima preomiljenim Vinosaurom u Banja Luci, jasno ukazuje na još jednu činjenicu. Već smo pisali o potrebi da je svakoj, iole ozbiljnoj vinariji neophodan tim. Tih preklapanja i poklapanja će biti sve više, pošto je na delu klasična „epidemija“ vinskih samita. Čovek – firma još uvek ne može, a sumnjamo da će i moći ikad, da se rasparča na nekoliko mesta u isto vreme. Sem nekoliko časnih izuzetaka, imamo vinarije kojima kvalitet proizvoda višestruko prevazilazi „prateći program“. O tome valja razmišljati, pošto... Niko više nema pravo da bude mali, naročito ako pravi odlična vina. A većina ih pravi, u šta se možete uveriti, ako još danas posetite Festival srpskih vina i rakija u hotelu Crown Plaza (devojačko Interkontinental) u periodu od 15 do 22. Ulaz je najslobodniji na svetu.

 

Profesor Dionisije

"Neka te ne zabrinjava što se za tvoje mogućnosti ne zna, već se radije brini o tome što ih nemaš dovoljno."

Konfučije