Događaj
Tradicija se nastavlja! Skoro šezdeset medalja u Sofiji
Sedmi BIWC (Balkans International Wine Competition) u potpunosti opravdao očekivanja. Dva trofeja za Srbiju, a najbolje vino Balkana je ove godine roze boje
Respektabilni BIWC u Sofiji je za naše vinarstvo izuzetno značajan. Nekoliko godina u nazad, baš u ovo vreme, bavimo se analizama postignutog na velikoj smotri balkanskih vina u glavnom gradu Bugarske. I uvek je tu bar jedan trofej, oko desetak zlata, tri puta više srebrnih odličja i nešto manje bronzanih medalja. Tradicija se nastavlja...
Dva trofeja su stigla u Srbiju. Pre svega, tu je najbolje balkansko oranž vino, fenomenalni Cu (sivi pino bakarne boje) vinarije Bikicki, inače jedino duplo zlato za Srbiju ove godine i Ergo beli, stamene vinarije Temet. Potpuni trijumf vinarije Bikicki zaokružila su i još dva zlata. Zlato Crne Tamjanike iz ove vinarije je verovatno trenutno najveći međunarodni uspeh za vino od ove sorte, što bi trebalo da predstavlja signal proizvođačima. Treće zlato za Đorđa Bikickog je dobila desertna Makana (traminac), a uspeh je upotpunjen i srebrom za suvi Traminac iz 2016-te. Temetov ERGO Beli (šardone iz barika sa malo pinoa sivog) je nekako uvek bio u senci, čak i u samoj moćnoj Temet paleti i sevap je ovogodišnja pažnja reflektora. Najbolje belo vino Balkana... Sjajno!
Prekaljeni Kišov Bermet i njegovo zlato su nešto što se apsolutno podrazumeva. Kiš i Vinum se u Sofiji redovno nalaze u centru pažnje i globalno predstavljaju promotere kvaliteta vina iz Sremskih Karlovaca. Oni su naprosto uvek u vestima sa bilo kog takmičenja na koje pošalju uzorke. Najveće prijatno zlatno iznenađenje je Kadarka Rose (2017) vinarije Tonković, inače odlična promotivna injekcija za vino koje se nedavno predstavilo publici. Rapsodija i Fantazija ove vinarije su pokupile srebra, što je gotovo pa praksa kada su ova vina u pitanju. Za Pinot Noir vinarije Deurić je zlato potpuno očekivano, pošto je u pitanju pošteno teroarsko vino koje Frušku Goru uvek predstavi u najboljem svetlu. I na kraju, još jedno očekivano zlato je pripalo sjajnom Sumarumu, merlou vinarije Art Wine iz Grošnice. Ovo vino zaslužuje posebnu priču.
Pre no što nastavimo analizu medalja sa BIWC, bilo bi lepo da zapazimo sledeće. Da je neko poređao sva naša vina poslata na takmičenje i pitao za mišljenje i prognozu, veliko je pitanje da li bi iko potrefio više od 40% rezultata. I tako je uvek. I dobro je što je tako... I to govori dosta o kvalitetu. Sami vinari su neretko iznenađeni rezultatima, ali ne u smislu Bulovog prekidača (prijatno – neprijatno) već najčešće oko podele odličja, pošto po njima bolja vina prođu slabije, a ona koja imaju manju pažnju izbriljiraju. Ovde moram da pomenem prijatelja Milomira, jedinog čoveka koji je jednom prilikom dobio trofej, a sedeo utučen zbog činjenice da mu je trofej dobilo vino koga ima najmanje u podrumu. Đorđe Bikicki taj problem nema... Sve sve što napravi, automatski ga ima i najmanje u podrumu. Trofej će svakako morati da proslavi čim pre, pošto će mu produkcija biti razgrabljena posle ove Sofije.
Zlata bljesnu, dese se... Ima tu i mrvice sreće, što su neki empirijski dokazali, da ne otkrivamo kako, mada pretpostavljate. Srebrne medalje su stožer stabilnosti kvaliteta. Ispoštovana je normalna raspodela pa ih je, logično, dobijeno najviše. U tom bodovnom prostoru se uvek nađe mesta za odlična vina, do tada manje globalno poznatih vinarija. Srebra su i put do publike. Ove godine je to kombinacija nekih koji su se u Sofiji već ovenčavali trofejima (Matalj, DOJA, Vinum...), ali i onih čija je ovo velika prilika da dopru do šire, pa i „nevinske“ javnosti. Dvojac iz Banje kod Aranđelovca (Trilogija i Veličković) će ove medalje i veliki uspeh morati dobrano da iskoriste za snažniji medijski iskorak. Kao i Vrt, Vindulo, Rnjak pre svega, pa i Đorđe, mada se za vinariju Đorđe već poprilično zna... Despotika, Oplenac i Lastar su već na pozicijama koje im pripadaju, mada je žiri mogao biti i naklonjeniji nekim njihovim favoritima (ima tu dosta repromaterijala za zlato). Pomenuta Vinarija Deurić je izbriljirala sa ukupno deset medalja, od čega je čak pet srebrnih, kao i takođe pomenuti Temet sa šest medalja (1, 3, 2). Temetu je pripala i nagrada za najbolji dizajn etiketa, inače nagrada koju zaslužuje još od nastanka.
Od „bronzanih“ podsticaja za rad, razvoj i delovanje, važna je medalja za IN (Ilić – Nijemčević) vinariju, zatim Stari Hrast i Trivanovića. Bronzane medalje su više potvrda radnog potencijala, pa ih tako valja i posmatrati.
I ove godine je, vođena sigurnom rukom gospođe Galine Niforu, organizacija bila na vrhunskom nivou, a skoro dvadesetočlani respektabilni međunarodni žiri (dva nosioca titule MW) je bio u prilici da ocenjuje 680 uzoraka. Za najbolje vino Balkana je proglašeno roze vino Amca Maria (2017) iz rumunske vinarije Domaine Vladoi. Više nego jasan signal da je apsolutno najveća kvalitativna revolucija u roze sektoru. Ovaj trofej je značajan za vino kao takvo. Dakle:
Trofej za najbolje belo vino: Ergo Beli (2016) – Temet (Srbija)
Trofej za najbolje crveno vino: Erelia Estate Selection (2013) – Rumelia (Bugarska)
Trofej za najbolje slatko vino: VinSanto (1994) – Argyros Estate (Grčka)
Trofej za najbolje penušavo vino: Edoardo Miroglio Brut (Bugarska)
Trofej za najbolje oranž vino: Cu Orange Pinot Grigio (2016) – Bikicki (Srbija)
Trofej za najbolje autohtono belo vino: Asirtiko (2016) – Monemvasia (Grčka)
Trofej za najbolje autohtono crveno vino: Vranac Premier (2009) – Plantaže (Crna Gora)
Trofej za najbolje autohtono slatko vino: Vin Santi Asirtiko – Domaine Sigalas (Grčka)
Po mišljenju žirija, najbolja vinarija Balkana je Monemvasia iz Grčke.
photo: Sa zvanične Facebook stranice događaja
