barell

Događaj

27. septembar 2016.

Sremski Plastikarlovci - Pustolovine organizma Matića

„Pijem vino da bih se neprilagodljiv prilagodio." (Danilo Kiš)

Ako bi Matića posmatrali kao organizam, a karlovačku berbu kao ekosistem, onda bi savremeni biolozi u Matićevom provodu na karlovačkoj berbi lako prepoznali sva tri poznata tipa biološkog prilagođavanja: aktivno, pasivno i proaktivno.

Aktivno prilagođavanje, kod kojeg organizam napušta neodgovarajuću okolinu i naseljava onu koja mu više odgovara moglo se prepoznati u trenutku kada organizam Matić, duboko razočaran saznanjem da na sajmu vina na karlovačkom trgu ne postoje staklene čaše, demonstrativno napušta vinski trg i dobrih sat vremena se provodi u obližnjem luna – parku.

Pasivno prilagođavanje, koje karakteriše sposobnost organizma da shodno promenama oko sebe menja svoja funkcionalna svojstva prepoznato je u momentu kada žedni organizam Matić, umesto osvežavajućeg Vinumovog rozea (kojeg, sada već tradicionalno, nema po sajmovima!?), Veritasovog sovinjona i Kišove polusuve misterije, degustira coca – colu i 250 grama gumenih bombona.

Konačno, proaktivno prilagođavanje tokom kojeg organizam menja okolinu i prilagođava je svojim potrebama dolazi u trenutku kada žedni organizam Matić slučajno glasno lamentira nad odsustvom čaša, još slučajnije pored štanda vinarije Kiš, pa ljubazni domaćini izađu u susret i velikodušno ponude čašu. Da uđe u zapisnik da je čaša na kraju dana uredno vraćena na štand!

Pored biologije, prilagođavanjem se bavi i psihologija, koja pod navedenim podrazumeva usklađenost potreba ličnosti sa mogućnostima i zahtevima sredine ili šire zajednice. Bilo bi jako lepo da neko od organizatora karlovačke berbe ovo pročita, pa da se prilagodi potrebama vinskih posetilaca i sledeće godine obezbedi čaše, a ne da se cela vinska zajednica, ovog vikenda prisutna u sremskim Karlovcima, prilagođava neobjašnjivoj ideji da se vino služi u plastičnim čašama. Plastične čaše su super za dečije rođendane, super je da se u njima drži sunđer za pranje sudova i odlične su za odmeravanje deterdženta za pranje veša, ali za vino... To prosto ne dolazi u obzir!

Za razliku od kritika izazvanih celodnevnim prilagođavanjem situaciji, čijim opisivanjem smo pokušali da apostrofiramo ono što ne treba, večernja poseta vinariji Kiš bila je svojevrsna pokazna vežba za sve što treba. I više od toga. U predivnom ambijentu vinarije, uz kolica sa sortama grožđa koje se u vinogradima ove vinarije neguju, ne slučajno postavljenim na zasluženo centralno mesto u dvorištu, duh proslave berbe osetio bi se i da se služila obična voda. A nije! Služila se suva Misterija, polusuva Misterija, Grašac, Roze, svi bermeti (i beli i crveni) i verovatno se svako od prisutnih u nekom trenutku osetio privilegovano što je te večeri bio deo ovog događaja. Bar se Matić tako osetio.

 

Profesor Dionisije

"Ako želite da u svom vinu imate dominantnu aromu vanile a da se ne petljate sa baricima, odradite šaptalizaciju vanil šećerom..."

(iz naučne publikacije "Nešto me cepa glava sabajle", dr. Rodoljub Čips)