Događaj
Samo ta dva dana u godini
Vinski festival na Niškoj tvrđavi, po običaju, još dva koraka ispred!
Konsenzus naše redakcije o činjenici da vinskom festivalu na Niškoj tvrđavi ne može primirisati nijedan događaj i nije neka tajna. Doduše, ne može se osporiti povetarac treme svaki put pred ovaj praznik, pošto ga doživljavamo lično. Ne radi se tu o odgovornosti zbog popriličnog broja izlagača i posetilaca, koje uporno, svake godine "prevarimo" da banu u Niš. Koga god smo zvali, došao je ponovo. Došao i uradio isto ono što smo mi još davno obavili - Zakucao u kalendar ta dva (pa i tri) dana sredine avgusta. Taj period pripada Nišu.
U pitanju je, naime, podsticajna, afirmativna trema... Trema koja ne sputava, već vas pogura da date sve od sebe i da ako je to moguće, ličnim angažovanjem dodate još koju kap u prepunu čašu emocija ovog jedinstvenog vinskog praznika. Samo (Ne dao Bog) neka teška nedaća nas može sprečiti, da se svake godine u to doba družimo sa divnim ljudima, srčemo najbolje što Srbija pravi i dišemo punim plućima istoriju unutar zidina Južnjačke Ruže Svetova. Ako bi se piscu ovih redova usput rasprslo slepo crevo poput ISIS-ovog pripravnika u šoping molu, hirušku intervenciju bi izvršio sam sebi, uz pomoć štopcigera, na E - 75. A tu je uvek i drop stop, da se kontrolisano kaplje. U Niš se, naprosto, mora stići!
I neću ovoga puta biti "komunalac", pa da se bavim svim onim perfektno odrađenim, a navodno "banalnim" pitanjima, koja muče organizatore svih fela, pošto je u Nišu vaspostavljen standard. Vaspostavljen i nedosegnut. Zvučaće čudno, ali jedino ovde "frontmen priče", Peca Janković, izgovara: "Smanji malo, Andriću! Nemamo više prostora..." Fakat da je u pravu. Svi festivali pobrojavaju izlagače, a ovde to nije potrebno. Na volšeban način, u zacrtanom prostoru, svake godine ih je bar još nekoliko više. Ili što bi rekli pokojni Feničani: "Dobrom glasu, nije potreban ni Viber!" I dok drugi festivali preko svojih glasnogovornika, sa manje ili više uspeha prizivaju što više publike, ovaj događaj je redovno najavljivan diskretno, a publike bude više nego Turskih militantnih hašiš-turista na Gazimestanu 1389-te.
Narod uvek zna šta valja. To je činjenica. E sad, neki narodu naturaju ukus kroz svoje kancerogene tabloide, smrdljive tv šou programe i ostalo nepatvoreno zlo. Ovo sa vinom, generalno, ne spada u taj sektor. Ništa nije nametnuto. Dubinsko je i iskonsko. Stoga su festivali, a pre svih ovaj velelepni u Nišu, na neki način i putokaz. "I sve ovo prave naši ljudi!? Sve ovo se pravi kod nas?!", reče jedna devojka u gužvi, prekjuče. Danas, kada se sve pravi na nekom drugom mestu, a za nas ostaje funkcija Milana Srdoča u "Majstorskoj radionici" (nakupac), sve je više (sve boljih i boljih) vina i rakija u majci Srbiji. Vreme i mesto za analizu tog zlatnog preseka su: vikend u sred avgusta i Niška tvrđava.
Da bi jedan događaj živeo i razvijao se, neophodno je da postoje određene novine. Vinski događaji to elegantno prevaziđu pojavama novih vinarija i vinskim premijerama. Ni toga nije manjkalo u Nišu. Ono što je novo, a što prirodno ostaje nezapaženo su sporadične ciljane degustacije. Naime, među Nišlijama i njihovim gostima (Pošto sam i lično, neretko izigravao vodiča, tvrdim - prim. aut.) primećena je pojava "sovinjon blan tura", "tamjanika tura", "prokupac tura"... Dakle, isprobati sve sovinjone, tamjanike, prokupce, merloe... Nikada do sada ovakav vid nedirigovanih degustacija nije bio toliko izražen. Svakako da je to veliko ohrabrenje, pošto u ovom pristupu vidimo embrion, preko nam potrebne sistematičnosti. Do skoro su to radili isključivo neposredni proizvođači radi upoznavanja konkurencije i razmene iskustava, a sada je "ušla u krv" i ljubiteljima.
Ako postoje takvi, a nema razloga da sumnjamo u njihovo postojanje, koji su na festival došli samo zbog rakija, provereno su izašli prezadovoljni. I braće rakijaša je bilo u zavidnom broju, a o kvalitetu onoga što je predstavljeno posetiocima izlišno je arčiti tastaturu. Proizvodnja rakije nam ide bolje i od vaterpola, gde smo najbolji u Kosmosu. Ljubitelji vina su, takođe, povremeno navraćali do "braće" da vinsku degustaciju malo "preseku". A nakon "presecanja" sledi povratak na štandove i dalje istraživanje onoga što sve više i sve bolje pravimo.
Tako da, ako slučajno ne znate gde ste u ovo doba iduće godine, redakcija portala Vinovnik to odlično zna. Do sledećeg najboljeg vinskog festivala unutar zidina tvrđave Ruže Svetova, precrtavamo kalendare, kao nekada davno u vojsci. Od početka jula je već "sitno", pa valja na vreme obezbediti smeštaj. Za bar dva dana... Ma, znate sve!
