barell

Događaj

7. septembar 2014.

Razgovarajmo o ’rani – Salaš u malom ritu

U petak, petog septembra, na Salašu 137 (Čenej), u prisustvu velikog broja zvanica, održan je drugi Food Talk - Regionalna konferencija o pripremanju i unošenju hrane u organizam

Ritmična depilacija stabalca omiljenog cveta nepokolebljivih, pod latinskim nazivom Capsella bursa-pastoris, te poznatijim nazivom Hoću–neću, po ko zna koji put je zaustavljena na opciji jedan. Kad smo već bili, deder da napišemo malo... Dakle, na Salašu 137, prošlog petka je održana Konferencija Food Talk 2014 (FT), u organizaciji Color Press Group. Što bi rekao davnašnji premijer jedne od desetak država u kojima smo živeli, a da mrdnuli nismo, Milan Panić: „Razgovarajmo o hrani“. Dobro, on je ipak hteo o miru, ali to je prošlo kako je prošlo, pa da ne kopamo po bliskoj aljkavoj prošlosti.

Konferencija FT je pompezno najavljivana od strane organizatora, kako i dolikuje jednom medijskom gigantu, što CPG svakako jeste. Osnovna ideja hepeninga je spoj promocije i edukacije na prehrambene i prateće teme. Ovaj događaj je u potpunosti ispoštovao meteorološki krvavu, tekuću godinu. Naime, dosadno pljuckanje kiše, koja je nemilice orošavala folije našeg detinjstva na Carnex paštetama, poprilično je uticalo na raspoloženje prisutnih. Oni mudriji su od samog dolaska zauzeli astale ispod suncobrana i ostali suvi. Po samom dolasku na ljupki salaš, Vinovnik se dao u poteru za vinom, koje je najavljeno kao bitan sastavni činilac dešavanja. No, vina bilo nije. Vinarija Zvonko Bogdan je svoj zadatak ispunila, ali tapiju na točenje je imao sam organizator. A organizator bejaše nepokolebljiv – Do ručka, ništa!

Do ručka je valjalo odslušati tri panel diskusije, od najavljenih pet. To se odvija u nečem što se zove gazebo! (Za nas sa jeftinijim ulaznicama, tako se beše zvao neki momčić koji je pevao da voli Šopena, davno) Prva diskusija je uredno propuštena zbog pomenute potere za vinom, a pošto je tema bila GMO (ne mogu napisati – hrana, pa da me obesite) iz bezbednosnih razloga je propuštanje bilo sasvim logično. Proterivanje sa Salaša, bez obzira na potencijalni publicitet, ipak baca jedno osam kila ljage na proteranog. Sledeći panel „Pogodi ko nam dolazi na večeru“, o gastro bontonu regiona je obećavao. Međutim, gotovo sve što se kod nas naziva panel diskusijama predstavlja kaleidoskop monologa, manjeg ili većeg intenziteta narcisoidnosti. Sve se uglavnom svodi na pripovedanje anegdota koje „kače“ temu. Ruku na srce, bilo je i dobrih. Brljivi deo panela su svakako uplivi politike, na nivou opštih mesta (Mi – oni, manir stare aforističarske impotentne škole). Kakvi crni Titoi i slični?! Koga to više interesuje? Pogotovo ako se taj deo istorije tretira prirodnim bludom nostalgije i simpatije.

Kao vinski portal koji prati dosta toga, ali Sveto Vino pre svega, nije nam bilo mesto na panelima koji nikakvog dodira sa vinom nemaju. Kolegama koje se bave gastronomijom, verujemo da je bilo interesantno. I opet potera za vinom u iščekivanju ručka. Najsvetlija tačka čitave organizacije je izuzetno šarmantna prostorija za novinare, iz koje se baš teškom mukom izlazilo, što zbog improvizovanog prostora, što zbog sjajnih koleginica koje su se svojske trudile i pored tehničkih problema za koje niko ne može biti odgovoran... Pogotovo kada se najzad došlo do čaše vina „16 Tamburaša“, vinarije Zvonko Bogdan. Odnosno, to je vino „8 Tamburaša“, ali preventivna, dupla doza. Tada nekako grane i sunce.

Ručak je posebno bio zabavan. Spoj ruralnog ambijenta, prehrambene partizanski formirane kolone („Milune, ’oćeš malo života?“, Boško Buha) i dobrog raspoloženja, naveo nas je da u sebi zapevamo legendarni hit Žike Obretkovića: „I okolo salata“... Sarma iz plastične saksijice sa pavlakom, koju smo nazvali Sarmućino i produženi suljpa sa malo bibera su se mogli konzumirati unutar spontano formirane elipse... Dok se pomerate, jedete to što imate u saksijici. Vrlo zabavno, čak i u VIP okruženju. Tek kada smo napustili elipsu, postalo je jasno da smo već jeli. Ajd’ dobro...

I pored toga što je Vinovnik bio tamo pre svega zbog panela „Žene u vinariji...“, nije bilo snage da se isti dočeka. Ozbiljna je tema zašto je to tema. Imali smo pregršt pitanja tim povodom, ali ćemo naći načina da ih postavimo na drugi način i drugom prilikom, pa makar nam lice izgrebala taze manikirana Končita. Posebno ukoliko joj neko uzdrma osećanja vređajući neopravdano Pihlera. Uostalom, o spoju žena i vina smo pisali nedavno, pa da se ne rasplinjavamo.

Sa ovog veselog, neobavezno – obaveznog događaja, poneli smo, uz posebno poštovanje jedan flajer, koji većini nije bio dostupan. Naime, slikarstvo je, iako jedva pomenuto na FT, prilično važan segment. Slika legendarnog Save Šumanovića „Doručak na travi“, dominantno krasi plakat hepeninga. Pored toga, ako već pričamo o ženama, prijateljica Jasmina Jakšić iz institucije Spomen Zbirka Pavle Beljanski nam je ukazala na sjajnu izložbu Danice Jovanović u Velikoj galeriji Doma vojske Srbije. Izložba traje do 20. septembra i predstavlja opus jedne od najznačajnijih srpskih slikarki uopšte. A posle izložbe možete na neko dobro vino. Food Talk 2015? Da, verovatno, ali ipak u ciljano vreme.

 

Profesor Dionisije

"Mlada šumadijska vinarija je osujećena u nameri da svoj novi Merlo nazove Kalifornija, pošto postoji osnovana sumnja da je to geografski pojam. Na taj način sprečena je potencijalna velika prevara svih trideset uživalaca ovog vina."

(saopštenje za javnost, "Ministarstvo za istraživanje vina i krcanje dekantera")