Događaj
Proslava zaslužene titule - Kišov roze, prvak Balkana, u Teatroteci
Na nedavno održanom Balkanskom vinskom šampionatu u Sofiji, od Kišovog Rozea su se ostala roze vina zacrvenela. Trofej u pravim rukama
Nije neophodno intenzivno pratiti sport da bi vam ovo što se desilo Vinariji Kiš postalo potpuno jasno. U sportu postoji nešto što se zove vruć gostujući teren. To je mesto na kome se odvija utakmica delimično modifikovanih pravila, u kojoj sam organizator – domaćin, ima svu moguću, potrebnu i nepotrebnu pomoć, pošto jednostavno mora da pobedi. Domaćin je tu neformalno, ali suštinski nepobediv, publika mu predstavlja poludivljeg saigrača, a sudija je poslovično i selektivno slepuškast. Bila je to ponovo Sofija i nezvanično prvenstvo Balkana u kvalitetu vina (BIWC).
Prvi pasus je izgleda imao smisla samo do ove godine. Prošle godine se srpsko vinarstvo sa istog mesta vratilo odlikovano samo jednom zlatnom medaljom (Kremen – Vinarija Matalj). Ovoga puta je situacija malo drugačija. Naime, sedam ovogodišnjih zlatnih medalja predstavlja veliki uspeh. Među tih sedam, jedno vino je dobilo i trofej kao najbolje u svojoj kategoriji. Radi se o vinu „Kišov roze“, Vinarije Kiš, koje je postalo najbolje roze vino Balkana od svih pristiglih. Možda je ono "Kišov" iz imena vina asociralo na bugarski? Pošto, bila je to Sofija, ne zaboravite!
Važnost ovog uspeha se može posmatrati sa nekoliko aspekata. Pre svega, roze!? Nije tajna da smo do pre samo godinu dana bili u popriličnoj kvalitativnoj defanzivi kada se posmatra isključivo ova farba vina. Mnogi vinari su slali vina na takmičenja i dešavalo se da pokupe šaku medalja, ali roze je uvek ostajao na vetrometini značaja. O tom vinskom „Ružnom Pačetu“ se izgleda nije preterano vodilo računa.
„Šta ćeš sa ovom berbom ako bude kilava?“
„Pa ništa, ide u roze...“
Ovo smo čuli hiljadu puta. No, izgleda da se nešto menja, pa se pojavilo nekoliko jako ozbiljnih roze poduhvata u nas. Biće to i bolje, ali da natuknemo po milioniti put – Nije važno stanje nego tendencija. Tendencija je u ovom slučaju i više nego uzlazna.
Druga stvar: Jako je dobro što je baš Vinarija Kiš dobila ovaj trofej. Kada bi sve trofeje dobijale plafon dve vinarije, to bi predstavljalo problem, pošto to onda ne bi bio pokazatelj ozbiljnog „frontalnog“ rada, već fakt da samo dva čoveka vrhunski rade svoj posao, odnosno cede suvu drenovinu i od tekućine volšebno prave nektar. Vinariji Kiš ovo nije prvi trofej, svakako da neće biti i poslednji, ali uspeh u Sofiji je zaista veliki, podsticajan i ohrabrujuć. Slikan je g. Crnković i u Falkenštajneru prošle godine, dok je držao trofej za svoj Bermet. To samo ukazuje na odličan rad i višestranost.
Treća stvar: Pobednički roze je kupaža frankovke i merloa?! Recept za takav oblik kupaže je umereno suicidan i samim tim predstavlja raskošnu zabavu za odvažne. Prošlogodišnji roze ove kuće je na izvestan način utabao stazu ovogodišnjem šampionu, pošto je već tada bilo jasno da se priprema nešto! Ovaj roze je vino koje ima sve. Naravno da je sastavni deo tog „sve-a“ i prepoznatljivost koju će tržište umeti da ceni. Pitanje je samo da li ga ima dovoljno, odnosno da li će napravljene količine izdržati pravu poteru za ovim vinom u vinotekama. Mi inače jako volimo „omedaljene“. Volimo ih da bi ih voleli, a i da bi ih opljunuli, čisto da teramo kontru. Biće interesantno videti kako će iko normalan ovo vino opljunuti, uz ideju da se ne bruka.
Porodica koja ova vina pravi, uz nekolicinu prijatelja, entuziasta, enofila i zaposlenih u sredstvima informisanja, okupila se u beogradskoj Teatroteci da proslavi uspeh i „zalije“ trofej. Imali su na to puno pravo i to su pravo iskoristili. Bez preteranog hvaljenja, bez prevelike pompe, dostojanstveno i šarmantno. Za veliki broj prisutnih, sam kvalitet rozea je predstavljao prijatno iznenađenje. Uvek ima ljudi koji smatraju da je trofej deo neke nagodbe, igre ili štajaznam čega... Ne, ovde se radilo o kvalitetu, pošto je to bila Sofija, ne zaboravite! A tamo se ništa ne poklanja... Sve čestitke Vinariji Kiš za najbolji roze Balkana!
