Lično
Kako je Inđija postala Vinđija
U Inđiji, po drugi put: pravi Sremci, sjajna vina, najbolji somelijer Balkana, bratska atmosfera, nonšalantni ali izuzetno funkcionalni organizatori...
Da, počeo je pakao! Prethodnog vikenda je valjalo rasparčati se i biti na nekoliko mesta istovremeno. Pošto je to nemoguće, onda ostaje samo da se kuka. Pre svega, istekao mi je pasoš, što sam video prekasno i nije bilo šanse da se pojavim u Iloku na spektakularnom festivalu traminaca. Hrvatska je poslednja zemlja na svetu u koju želim da upadam ilegalno... No, nećemo o tome. Zahvaliću se dragim prijateljima na pozivu i zamoliti za izvinjenje što sam ispao biće karakteristično dugih ušiju. Kriv sam! Praštajte! Biće prilike...
Kad se već ostaje u zemlji (lična karta mi je još uvek u funkciji – prim. aut.), onda je sevap obići „familiju“, koja se ozbiljno potrudila da skine ove navodnike. Moja sestričina Olga redovno u pismenim zadacima piše o meni, kao omiljenom i duhovitom debelom ujki. Sledeće godine je vodim u Inđiju da vidi koliko je ujka „šlank“ i kako izgleda sremački tangencijalni zagrljaj (dodir dve organske sfere). Agilni brat Sale Ivaniš i njegova ekipa vinara i ljubitelja vina Inđije, uz konkretnu pomoć lokalne samouprave, napravila je po drugi put događaj vredan šire pažnje. Od Inđije su napravili Vinđiju! Na jedan dan globalno, a interno kontinuirano.
U predivnom ambijentu dvorišta Kuće Vojnovića, svoja vina je izložilo skoro trideset vinarija. Kvalitet? Strahovito visok po svim kriterijumima. I pored činjenice da su u isto vreme održavane „međunarodne vinsko beduinske Interfest svečanosti“ pod baldahinima u centru Novog Sada, odziv vinarija u Inđiji je bio začuđujuće dobar. Neke formalno manje poznate sremske vinarije su svoju veličinu demonstrirale deljenjem ljudstva i pojavom na obe manifestacije. Rastemo, rastemo... O onima kojima je štand specijalno odeljan, instaliran i brendiran, a da događaj nisu udostojili ranije obećanim učešćem, nećemo... Ovim putem apelujemo na sve organizatore (za izlagače) besplatnih događaja da se „uzmu u pamet“ i uvedu makar simbolične kotizacije, koje bi predstavljale garanciju dolaska. Možda nije loša fora sa kaucijama, pa ko dođe, da mu se vrati kinta? Vrag će ga znati...
Drugom Festivalu u Inđiji, prethodilo je ocenjivanje uzoraka. Ovo je potrebno posebno naglasiti, zato što sam po prvi put u životu degustirao sve nagrađeno i tvrdim da nikada na našem terenu to nije urađeno toliko besprekorno. Zasluge za ovo prijatno iznenađenje idu mladom Vuku Vuletiću, najboljem somelijeru Balkana (inače rodom iz Inđije), koji je sastavio žiri očigledno od ljudi koji poznaju i osećaju vino. Čak su „pustili ruku“ i davali realne ocene. Obično su naše komisije „tvrde“, defetistički stroge, pa dolazimo u apsurdnu situaciju da nam vina „napolju“ dobijaju i po deset poena više. „Vukov vinski sabor“ je ocenjivanje izveo perfektno. Bravo, dobri dečko!
Najbolje od onoga što je stiglo na ocenjivanje dobilo je i prikladne pehare. U „sakupljanju pehara“ najviše su se istakli Vojnović, čija Puna Jedra su i najbolje vino manifestacije, zatim Komazec (od ovogodišnjeg BeoWine-a poznat široj publici), besprekorni AVEN (hit poslednjeg Decantera sa više nego zasluženim srebrom), Ačanski u savršenoj formi, utemeljeni Patkov Vinograd... Koliko se otišlo daleko u istraživačkom, pa i radu u svakom smislu, govori činjenica da su se u Vinđiji mogla probati čak i dva prokupca, uz par tamjanika!? Pokazali se odlično u pečalbi.
Nedavno me je neko pitao za Sokolov Zamak misleći da nisam čuo za vinariju. Hmmm... Možda i ne bih čuo za ovu vinariju iz Beške da su se zadržali na „rinfuz – prodaja grožđa“ dipolu. Zemlji koja se kroz istoriju epohalno glupira prodajući sirovinu, potrebni su ovakvi (od sirovine i rinfuze do buteljke) zaokreti. Probati muskat, obavezno! Jedino na ovakvim događajima možete biti u prilici da otkrijete neki biser, nešto čega zaista ima u ograničenim količinama. Veliki skup, puno izlagača, a svi zajedno mogu da se „spakuju“ u dvesta hiljada boca. Stoga samo tu i tada, pa tek nakon godinu dana ponovo.
U zemlji u kojoj se za boju zrelog paradajza izglasava crvena tek pod batinama i to tesnom većinom, neverovatno zvuči konsenzus, pa su fleksibilni i ažurni domaćini obećali za sledeću godinu „šaltovanje“ starta događaja na kasnije popodne. Verovatno će se tu naći neko ko će prokomentarisati da je to zbog uštede i manjeg korišćenja leda, ali nije važno. Početak će biti pomeren.
Svaka ozbiljna manifestacija da bi zaslužila taj epitet mora imati nekoliko tačaka oslonca. U Inđiji je to uz tradicionalnu sremačku gostoljubivost bilo takmičenje, prkos izvikanim događajima i Vukova penušava sjajno improvizovana radionica, na koju je nenadano upala grupica Kineza čisto da se ispoštuje planetarna statistika (na pet i po ljudi – jedan Kinez). Imenom, prezimenom i delovanjem, mladi Vuletić je nemerljivo doprineo manifestaciji, a bilo je primetno da ga sugrađani baš vole, što nije tako čest slučaj („Niko nije prorok u svom selu“ & slično)...
Velika gužva je bila na štandu vinarije AVEN, zbog velikog srebra sa Decantera, prevashodno. Oni nisu dali svoj nagrađeni kaberne na ocenjivanje, što je potpuno sportski... Bili su tu i legendarni Acumincum (generatori plemenite energije, ali i sjajnog širaza, pre svega), zatim Manastir Fenek (izvlačenje maksimuma od postojećih resursa), 45. Paralela (dragi, kvalitetni, prekaljeni i prepoznatljivi), pa majstorska radionica Ivice Stojanovića, odlični Apatović, gosti iz Negotina... Atelje vina Šapat i Krstašica iz Iriga spadaju u već etablirane i priznate vinarije koje su svojim prisustvom dodatno podigle rejting Festivalu. Dobri sirevi i Ljuta Sremica koja nije napravila džem valjda jedino od cementa. Sve ostalo od materija se nalazilo u „ludim“ teglicama ove visprene žene koja odiše entuzijazmom. Time je pojačana ionako bogata ponuda svega i svačega.
Bilo je i onih koji su u kibli ’ladili sodu za špricer, dok se vino nalazilo spolja, što je za poseban aplauz ekscentričnih hedonista. Odnosno, da svedemo: Kada ne smeta ni ono što realno smeta, onda ste napravili pun pogodak! Zaključak ovog vinskog arti sabora zaista može biti da je u pitanju festival veći od sebe. Stoga, svaka čast Saletu Ivanišu i ekipi koja je napravila ovo malo sremsko vinsko čudo. Sledeće godine... Ne, ne mogu reći u isto vreme i na istom mestu. Mesto je predivno i ne dira se, ali sve ostalo zavisi i od Duhova, koji su poznati po kalendarskoj nestalnosti, ali svakako kasnije popodne. Najtoplija preporuka i najveća podrška! Vidimo se i dogodine, pa kad god bilo!
Nenad Andrić
