Lično
I tako su novčići ponovo ušli u modu
Dok kvalitet vina galopira, vizuelni identiteti naših vinarija „teraju“ malo sporije. Međutim, neki su se vizuelno pozicionirali na vreme – Imperator!
(scena 1)
„Bato, imaš neki dinar?“, reče neviđeno simpatični cigančić ispred lokalne samoposluge...
„Imam, a za šta ti treba?“
„Pa, za sveske, olovke, uđbenike...“
Ovakav nastup, zarad izazvanog smeha, beše u ovom slučaju prilično uspešan. Ne znam šta je tačno kupio, mada je mala verovatnoća da su u pitanju zaista bila učila. „Imaš neki dinar?“, spada u često slušane, svedene rečenice, a niko ko to izgovara nema baš izraženu želju da mu se u šaku tutnu bezvredne kovanice. Više se „puca“ na ’artije sa brojevima. Mada su kovanice, danas pomalo arhaične, ipak predstavljale ozbiljan civilizacijski pomak.
(scena 2)
Ispred lokalne prodavnice alkohola nadžidžena sedi grupica matorih istaknutih alkoholičara iz kategorije „Šta god, samo da me pukne, ali daj pivo“. Razgovor renomea rasprave u Bronksu uz zapaljeno bure je u toku...
„Ma idi! I ko izmisli te pare, jebem ti pare?!“ (opšte klimanje glavama; prilazim)
„Feničani!“, rekoh u prolazu...
„A?!“ (Skraćeni oblik rečenice: „Izvinite nisam razumeo šta ste rekli, a naročito kojim povodom.“)
„Pitali ste ko je izmislio pare, pomenuli telesni odnos, pa sam vam ponudio odgovor.“
„U jeeee...“ (Skraćeni oblik rečenica: „Hvala vam puno na odgovoru, pošto mu se nismo nadali. Vi ste jedan obavešten čovek!“)
Dakle, pare su izmislili Feničani, koje su uništili Rimljani, a koji su opet, svojim novčićima preplavili poznati im deo planete. Na neki način, ovo je i priča o tim novčićima...
Svaki iole vredniji seljak na široj teritoriji Avale, odnosno čovek sklon zemljanim radovima, ima kod sebe dovoljno iz oranica iskopanih novčića da se po napuštanju vremeplova fenomenalno provede u Starom Rimu, bar mesec dana. Uz pripadajuće fakultativne odlaske na „ol inkluziv“ bahanalije, naravno. Kult tih rimskih kovanica kod nas živi i bilo je samo pitanje trenutka u kome će neko to instrumentalizovati i vratiti ih u realan život. E za to se pobrinula Vinarija Imperator! Uz Vinariju Janko i legendarnu Despotiku, Vinarija Imperator definitivno ima najviše zbunjujući set imena na etiketama. Na sreću kupaca Imperatora, tih etiketa nema toliko da se ozbiljno pogube. Doduše, svi ih zovemo: rizling, traminac, kabernei, ona kupaža... Ako znate šta tražite, u problem gotovo da ne ulazite.
Svako Imperator vino ima svoje zaštitno lice, lice nekog od Rimskih vladara rođenih tu, u kraju. Sva njihova vina se rade po biodinamičkom kodeksu, ne bi li i na taj način zakucali drevnost pristupa. I na kraju krajeva, sve to deluje toliko ubedljivo da vam se čini kako njihove čarobne napitke ne radi enolog nego druid. Mada, kada bi na neku flašu zalepili ime „Aspiriniks“, dobili bi negativan odgovor iz ministarstva zbog prevare potrošača, pošto u boci nema Bayerovog bestselera. A da rimskih vladara u boci ima, tu nema dileme. Valerius (rajnski rizling), Gratianus (traminac), Maximianvs (cf, cs, malbec, merlot), Qvintillvs (malbec, merlot), Constantinvs (cf, cs) i Decivs (pinot noir), je trenutna paleta... Prekucavam ovo pola sata i proveravam, a na kraju će se sigurno ispostaviti da sam bar jedno slovo progVto ili ga napisao pogrešno.
Sjajno urađene etikete krase novčići upravo onih čije ime vino i nosi. I svako od njih ima svoj font, što je nešto što zaista pleni, kada se čovek u te etikete ozbiljno udubi. Ovo je potrebno posebno naglasiti zbog činjenice da se neko polomio da vizuelni identitet odradi profesionalno, te da je sevap to pohvaliti, što ovom prilikom činimo. Nije kod nas retka pojava spajanje određenih istorijskih fragmenata sa proizvodnjom vina, ali u slučaju Imperatora smo dovedeni u situaciju da to smatramo gotovo nerazdvojivim. To može biti samo ideja nekoga kome je istorija u krvi, valjda?
Istorija? Ako su podaci tačni, a nema razloga za sumnju, postoji „štek“ rimskih Imperatora sa ovog podneblja za sve kombinacije bez ponavljanja od postojećih sorti u vinogradu. Mada, ne treba sumnjati da će se saditi još i da će ekipa g. Zečevića, vlasnika vinarije, spremati nove novčiće i fontove u budućnosti. Vinograde smo posetili nedavno, kada se berba polako privodila kraju i prepoznali izuzetnu povezanost Imperator tima sa mestom odakle se crpi sirovina. Poseban kuriozitet tog lokaliteta predstavlja nekoliko bunara iz rimskog perioda oko vinograda. Sve se to na kraju nekako poveže... Zečevićeva vizija uz prateću demonstraciju moći strpljivosti, Đurđin entuzijazam i nesporni rejting, Vučkov profesionalizam, uz tradicionalno duhovito obraćanje komintentima mejlom na nedeljnom nivou... Sve to čini poprilično carsku priču. Verovatno ni likovi sa novčića na etiketama ne bi imali neku zamerku. Definitivno bi lavovima bacali neke druge ljude.
Vinovnik
