Vest
Gotova birokratska golgota – Srećan put do Kjota
Nesvakidašnja konferencija za medije u Vinariji Aleksandrović, povodom potpisivanja poslovnog ugovora ove naše renomirane kuće sa japanskom firmom „Makoto investments“.
Na početku, valjalo bi krenuti od kraja. Neumesno pitanje kolege novinara o eksport – import brojkama na relaciji Srbija – Japan, muški je otrpela Njegova ekselencija, gospodin Masafumi Kuroki, ambasador u Srbiji planete za sebe, odnosno Japana. Sve i da se ništa iz Srbije ne izvozi u Japan, ne sme se zaboraviti gotovo neshvatljiva dobronamernost ove zemlje, koja uz Norvešku važi za potpuno „nenormalne“, pošto nam pružaju nesebičnu i veliku pomoć već godinama, ne tražeći ništa za uzvrat. A nije da se ne izvozi... I izvoziće se! Za takav razvoj događaja se potrudila Vinarija Aleksandrović, nakon uspešno završene, krvave birokratske borbe. Potpisan je ugovor sa firmom „Makoto investments“, koja će se na japanskom tržištu potruditi oko našeg najvećeg vinskog brenda.
Firma Makoto, što na srpskom znači – istina, temeljno će se baviti plasmanom našeg makotoa u boci. Trijumf Gold, Regent i Rodoslov, u redizajniranom, ciljano tradicionalističkom ruhu, najkasnije u roku od trideset dana, kreću put Japana. Jučerašnju konferenciju za medije je svojim kratkim i nadahnutim izlaganjem otvorio vlasnik Vinarije Aleksandrović, gospodin Božidar Aleksandrović, koji je naglasio da ovaj ugovor nije samo poslovni uspeh jedne srpske vinarije, već ozbiljan izvozni uspeh u globalnom privrednom kontekstu. U skladu sa razvojem brenda na japanskom tržištu, proporcionalno će se povećavati i obim izvoza. Vrata više nisu odškrinuta, nego ozbiljno otvorena i svakoj sledećoj vinariji koja ima mogućnost i afinitete ka izvozu u ovu veličanstvenu zemlju, posao će biti znatno olakšan. Uostalom, ova vinarija je poznata po otvaranju mnogih vrata.
Prisutnima se, zatim, obratila Njegova ekselencija gospodin Masafumi Kuroki. Naglasio je da Srbija u njegovoj otadžbini nije baš prepoznata kao grandiozni privredni partner i da stoga, ovakvi događaji pružaju nadu u svetliju poslovnu budućnost. Ono što bi trebalo da predstavlja okosnicu buduće, nadamo se pojačane izvozne aktivnosti u nas, svakako su prehrambeni proizvodi, koji, po rečima Njegove ekselencije, ispunjavaju visoke standarde naših prijatelja sa dalekog istoka. Do skoro smo bili zemlja koja se bavila izvozom prevashodno sirovina i donekle poluproizvoda, pa je stoga ovakav ugovor pravo ohrabrenje za izvoz gotovih, vrhunskih proizvoda. I to ne bilo gde, nego baš na ovo, granitno jako tržište. To ohrabruje, godi i obavezuje, ali su u Vinariji Aleksandrović već naviknuti na takve izazove.
Poslednji govornik, ministar privrede u Vladi Republike Srbije, gospodin Željko Sertić, takođe je, u svoje lično ime, kao i u ime Vlade, izrazio zadovoljstvo zbog ovog poslovnog uspeha. Apostrofirajući korelaciju tradicionalističkog, utemeljenog rada u Vinariji Aleksandrović, sa afinitetima japanskog naroda, koji milenijumima tu tradiciju živi, gospodin ministar je izrazio želju da ovakvih oblika saradnje, u neposrednoj budućnosti bude više. E sad, želje su jedno, a da bi do realizacije i došlo, ne bi bilo zgoreg da sama vlada „skopča“ izuzetan potencijal naše vinske industrije. Do sada su se stvari uglavnom dešavale kao posledica beskompromisnog zalaganja pojedinaca – tvrdoglavih vizionara. Koliko god da su olakšane procedure za izvoz, neophodno ih je dodatno olakšavati... Naprosto, nikada nisu dovoljno olakšane! Tu kompromisa ne sme biti i MORA se pomagati svako ko izvozi vrhunske proizvode iz Srbije, pošto na taj način našu zemlju i proslavlja.
I na kraju, nešto za domaće sladokusce, sklone nagradnim igrama. U okviru takmičenja „Moj veliki trijumf“, atraktivnog foto konkursa Vinarije Aleksandrović, proglašeni su pobednici. Tek treću nagradu je osvojio najveći favorit naše redakcije, kolega Nenad Basarić, sa potpuno „ludom“ fotografijom, koja apsolutno zaslužuje ol inkluziv vikend u Banji. On je verovatno i laureat publike, ali je žiri bio drugačijeg mišljenja. Gre’ota! Druga nagrada je pripala gospodinu Zoranu Bojoviću (takođe jedan od velikih favorita Vinovnika), čije je umeće žongliranja sa flašom Trijumfa poprilično, ali nedovoljno, osvojilo žiri. Dobitnica glavne nagrade je studentkinja Jelena Petrović iz Beograda, sa klasičnom „deja vu“ konekcijom flaše Trijumfa i Meštrovićevog Pobednika. Po mišljenju žirija, prateći odgovori iz „Trijumf ankete“ su prevagnuli, ali bi prihvatljivije objašnjenje bilo da je u pitanju čist džentlmenluk. U svakom slučaju, ova akcija je još jedan odličan promotivni iskorak Vinarije Aleksandrović na putu popularizacije svojih, a naročito vina u opštem smislu. Mi čekamo konkurs za pesmu, pošto to osvajamo lagano...
