barell

Vest

24. novembar 2014.

Good old Lazarevac

Prethodne subote (22. 11. 2014), u Lazarevcu je po šesti put održan Festival Srpskih Vina. Nenametljiva svetkovina koja sa lakoćom tegli oreol kultne.

Prva dva čoveka koja su dobila Oskara su naši ljudi. Srpski generali Stepa Stepanović i Živojin Mišić su dobili Oskara (Poćoreka), pre tačno sto godina. U pitanju su bile velike bitke, odnosno šahovskim rečnikom rečeno – otvaranje, Velikog rata. Opet, teniskim rečnikom rečeno, bila su to prva dva krvava brejka. Lazarevac na jedan krajnje utemeljen i otmen način, čuva uspomenu, pre svega na drugu od tih bitaka – Kolubarsku. Kosti postradalih u tom epskom kontranapadu i teranju švaba, kao i pratećih „wanna be švaba“ privezaka, nalaze se u spomen kosturnici koja krasi centar Lazarevca. Nedaleko odatle, u staroj sportskoj hali, svakog novembra se odvija vinski festival. To je festival koji se voli!

Nepobitna je činjenica da Festival Srpskih Vina u Lazarevcu ima jaku emotivnu komponentu. Iako svetkovina nije organizam, ovaj skup nekako baš diše sa vinarima, vinskom publikom, a posebno sa okolnostima. Tekuća godina je za vinogradarstvo toliko blagorodna i umilna, da bi postidela i onu koja je čika Nojea primorala da se prekvalifikuje u benignog gusara, familijarnog tipa. Nije baš svima do svetkovina pa se to neumitno odrazilo i na broj ovogodišnjih izlagača. Bilo ih je neznatno manje nego inače. I pored te činjenice, ipak ih je bilo znatno više nego na mnogim izvikanim festivalima.

Nedolaske na mnoge vinske skupove, vinari i njihovi komercijalisti pravdaju bravurama iz široke palete nesuvislih izgovora. Međutim, u Lazarevac se ipak ide bez pogovora. Naravno da je to neobjašnjivo, ali samo onima koji ne kapiraju materiju. Nema tu Bog zna čega da se specijalno organizuje. Upotreba hale je donacija, kotizacije nema, a ulaz je besplatan. Da bi neki organizator bilo šta naplatio, mora da ponudi više od Lazarevca. Pa, da vas vidimo junaci! Inače, na ovom festivalu je sve dobrovoljno. Uvek počinje u podne, ali se vinari, odnosno njihovi predstavnici, pojavljuju po osećaju ali sa merom. Tek negde oko dvojke su uglavnom svi „na položajima“. Razvlače svoje rol banere i ležerno ređaju asortiman po astalima. U to neko doba se i sjate građani Lazarevca, da vide šta ima novo i da se časte bocama koje im se najviše dopadnu. Ovo je festival sa odanom publikom.

Da, ljudi čine festival vina u ovom jako lepom i urednom gradiću. Oni iza pultova, kao i oni koji im znatiželjno prilaze. Nekoliko neprijatnih iznenađenja u smislu izostanaka gotovo neprimetno je markirano prijatnim iznenađenjima. Lazarevačke vinarije su tradicionalno tu i kroz njihov sve masovniji nastup se najbolje konta važnost i uticaj ovog festivala na razvoj vinskog biznisa. Za svaku pohvalu je i pojava selekcije „igrača“ iz Rajačkih pimnica. Njih baš nema često na manifestacijama. Razlog je pre svega materijalne prirode, pa bi tim povodom valjalo malo nabijati kažiprst u oko nadležnim institucijama. Potencijal je tu, ali je pomoć izuzetno važna. No, o tome ćemo u posebnom tekstu.

O značaju prezentacija vinarija iz Vojvodine na festivalima u Centralnoj Srbiji ne bi trebalo trošiti reči. Volimo da vidimo i one sa juga Srbije na svetkovinama u Vojvodini. Pored pojave velikih vinarija, od izuzetne je važnosti ravnomerna zastupljenost svih vinskih regija na svim festivalima. Tako publika dobija koliko toliko realnu sliku o tome gde smo i na čemu smo u vinu. A činjenica je da smo sve bolji i bolji. U to se ponovo uverio Lazarevac, po šesti put, na najbolji mogući način. Razgovaralo se, probalo i što je najvažnije, kupovalo. Utefterite obavezno sedmi festival, dogodine! Mnogo je zdravo...

 

Profesor Dionisije

"Gledajući kako se u najgorim mukama unutar ogromne bačve davi poslednja supruga njegovog strica, mali Džonatan reče - U vinu je i strina!"

iz romana "Svedok fermentacije", anonimni autor