Događaj
Deset godina je prošlo kao tren
Udruženje Somelijea Vojvodine svečano obeležilo prvu desetinu veka postojanja.
Kao što se Velibor Bora Miljković, dečačko Toni Montano, pomogao epskim hitom Smokie – Living Next Door to Alice, tako se i mi ovde pomažemo njegovim naslovom... Dakle, deset godina Udruženja Somelijea Vojvodine (USV) je proslavljeno prigodnom žurkom na Ribarskom Ostrvu u Novom Sadu. U prisustvu brojnih vinskih zvanica iz cele Srbije, vojvođanski somelijeri su po ko zna koji koji put pokazali i ukazali na činjenicu da su jako kompaktna, kvalitetna, vesela i odlučna družina, istrajna na braniku vinske kulture.
Pisac ovih redova već nekoliko dana boluje od gnojne upale centra za orijentaciju, pa se nakon raskošne zakuske u restoranu Piknik zaputio u pogrešnom smeru. Naletevši na izotop svadbe, dobio je bajati bidermajer u potiljačni sektor lobanje. Zakićen je taze ruzmarinom, a potom odstepovao intro neke lokalne okretne igre... Zbunjeno je poželeo mladencima sve najbolje na Decanteru i stidljivo se raspitao kod osoblja gde je uopšte pošao!? Dobro, pošao je u Skipper, na rođendan vojvođanskih somelijera, a ne na hepening gorske službe spasavanja, koja bi ga u okviru redovnih aktivnosti pronašla unezverenog u šumi, bez pljuga. Na ovaj način opravdavam svoje nepotrebno kašnjenje koje nije imalo za cilj izazivanje brige domaćina.
Veliki broj objektivno sjajnih, a subjektivno izuzetno dragih ljudi na jednom mestu. U takvoj situaciji imamo klasičan Bulov prekidač. Naime, ako vam je „onako“, onda ste u mogućnosti da se redom sa svima pozdravite i svakome javite. Za slučaj da je baš baš dobro, kao sinoć u Skipperu, onda se jednostavno prepustite situaciji, kao i nadi da vam oni do kojih se niste probili neće to i zameriti. Ne bi trebalo...
Pre slavljeničke žurke je održana i skupština USV-a, na kojoj je malo „džaran“ statut sa jasnom idejom napretka. Detalji i nisu toliko opšte važni, pošto je ipak u pitanju „suv esnaf“. U svakom slučaju, od sada će biti moguć prijem u članstvo USV-a na počasnoj bazi. Od strane Vinovnika predloženi ritual inicijacije koji podrazumeva protrčavanje polugolog kandiata kroz špalir somelijera koji ga mlate kulenima, te završni dvoboj kobasicama (prehrambene nun čake – prim. aut.) sa predsednikom, nadamo se da nije prihvaćen, mada ima impresivne estradno – medijske kapacitete. Šalu na stranu, uvek je lepo u članstvo primiti one koji su dali doprinos radu udruženja.
Vinari su, što ličnim prisustvom, što prigodnim rođendanskim vinskim „paketićima“, takođe učestvovali u ovoj proslavi. Izuzetan izbor vina, a ruku na srce i količina istih, dodatno je popravio raspoloženje, kome popravka i nije bila neophodna. Posebno raduje činjenica da se nije preterano zakeralo u izboru. Na skupu su bili listom ljudi koji vino poznaju, pa se može reći da je ovo dodatni indikativni pokazatelj da se sve više ujednačavamo u kvalitetu vina. A taj kvalitet, što je dobro poznato, raste iz dana u dan, poput neurotičnog kvasca. Kada je već tako, onda je posebna radost i rast ljudskih kvaliteta, nivoa znanja i posvećenosti onih koji se bave promocijom ovog najplemenitijeg proizvoda. To su naši somelijeri, a vojvođanski su upravo proslavili deseti rođendan. Neka im je sa srećom! Ako je iko zaslužuje, onda su to oni...
