19. maj 2013.

Alma Mons - Druga sezona!

Dovlica:

Ovo je Alma Mons iz 2011. godine, vinarija Belo Brdo, sa Fruške Gore. Kada smo se dogovarali da radimo ovo vino, mene je stegla neka tuga zbog prethodne berbe. To je bilo tako skockano, lepo, voćkasto... Marselan je bio pravo otkriće za naš svet.

Šone:

Bilo je nepretenciozno, a zavodljivo. Nije tražilo klopu, što je izuzetan kvalitet. Svako vino uz koje je neophodna hrana kao da poseduje neki niži stepen invaliditeta.

Dovlica:

Meni je misija ubeđivanje ljudi u to da se vina piju i bez hrane. Prethodni Alma Mons je bio različit. Ako podelimo vina po kategorijama, tvrdim da je to vino bilo kategorija za sebe. Perfektno! Ne možda veliko, ali sjajno...

Šone:

Dobro. Nećemo da radimo parastos prethodnoj flaši. Fokusirajmo se na ovo što se konkretno nalazi pred nama. Kupaža pet sorti: Kaberne Sovinjon, Merlo, Kaberne Fran, Marselan i Pti Verdo. Šta nam registruje organ čula mirisa?

Dovlica:

Ja samo osećam višnju. Dakle, Kaberne Sovinjon. Za sada, na prvu, samo to...

Šone:

Višnja, višnja, pa onda opet malo višnje. Šta ćemo sa alkoholom?

Dovlica:

Ima ga dosta, ali ne oseća se na nosu.

Šone:

Spakovan, razume se... Evo, kad se proba, Kaberne se lagano povlači, a nastupa Merlo.

Dovlica:

Šteta za onaj Marselan iz prošle kupaže. Plašim se da će u ovoj turi priča široke narodne mase da se svede na nešto drugo. Šta hoću da kažem? Pa ovo vino će ipak biti proizvod koji traži svoje prijatelje, prijatelje konkretno tog vina, prijatelje vinske kuće između ostalog. Nestala je priča o autentičnosti i stvoreno je jedno vino koje se ne razlikuje suštinski od gomile vina na potezu Horgoš – Vranje. Simbioza Kabernea i Merloa nije nikakva epohalna priča. Prosto, toga ima... Različite su pozicije na vrednosnoj skali, ali kategorija je ista.

Šone:

Vidiš,  ovde imamo pokušaj da se udari na ozbiljne znalce. Ako je po tim, vajnim znalcima, prethodna godina bila „vodica“, ovo bi trebalo da im potrefi ukus. Pazi, ovo je vino koje osvaja „na drugi gutljaj.“

Dovlica:

Evo, čim to malo odstoji... Pogotovo druga čaša. U prvoj se videla moć razvijanja i potenciijal. Deluje da će svaka sledeća sledeća biti sve prilježnija u smislu pitkosti. Tanini su mladi, još je to divlje. Baš me interesuje, a naći ćemo se, kako će sve to izgledati za nekih pola godine, godinu...

Šone:

Kao iskreni psihopata po pitanju Kaberne Frana, moram da primetim kako ni njega ne osećam dovoljno.

Dovlica:

Kaberne Sovinjon je pobedio. U prethodnoj kupaži on je bio nekako diskretan. Bilo ga je, nije bio naročit, ali baš takav je davao posebnu notu. Tada su Marselan i Kaberne Fran igrali glavne role. Ove godine su to Kaberne Sovinjon i Merlo. Prosto, gađa se neka nova publika. Pazi, verovatno je to i marketinška priča. Prosto, pričamo o vinu koje ima zanimljivu bocu, zanimljivu etiketu, zanimljivo ime... Zanimljiva kupaža pet sorti. Cela priča je jako zanimljiva, a samo vino je slično mnogima. Ovde, a naročito u regionu. Moralo je da pobegne od mejnstrima...

Šone:

Kaberne Sovinjon je brbljivac koji je u prethodnoj boci vođen u diskoteku, pa je samo đuskao u društvu. Nije mnogo laprdao pa su se svi sjajno proveli. Ovde su ga izveli na tribinu i rekao je sve što ima.

Dovlica:

On meni nikako ne bi vodio priču. Kakve su proporcije ove kupaže?

Šone:

Nema suštinskih odstupanja u odnosu na prošlu. Navodno, samo kozmetičke korekcije.

Dovlica:

Kada odstoji malo u čaši, sedam osam minuta, evo dobija i neku barik notu. Dobija upravo ono što je gospodin Zeremski hteo da dobije. Tehnološki doterano vino koje će sve o sebi reći tek kad prođe neophodno vreme.

Šone:

Šta ti misliš ovde o odnosu cena – kvalitet?

Dovlica:

Sasvim korektno. Pogotovo ako se gleda potencijal.

Šone:

Svakako. Pokupiće ovo vino svoje medalje. A što se tiče plasmana nema razloga za veliku brigu: Alma Mons će uvek imati svoju publiku...