barell

Intervju

31. maj 2013.

Aleksandar Zeremski – Pripadajuće lovorike

Uskoro će na svakom vinarskom zasedanju biti više odlikovanja nego na crnogorskim plemenskim savetovanjima u devetnaestom i početkom dvadesetog veka. Jedan od onih koji imaju poprilično bogate revere je i Aleksandar Zeremski.

Prva scena novobeogradskog vesterna: Za šankom vinskog saluna sedi čovek i pije kafu. Ulazi drugi čovek, noseći u rukama pregršt vinskih uzoraka. Obraća se prvom: „Ovo bi valjalo da probaš!“ Prvi ga pogleda začuđeno preko ramena i osmehne se: „Hajde da probam!“ Pampur sa prve flaše ostaje u rukama veštog barmena iz Zemuna i vino lagano boji zidove čaše. Dva čoveka razmenjuju poglede. Onaj za šankom, završavajući prvi gutljaj prozbori: „Da, ovo je odlično!“ I tako je počelo... Tako sam upoznao Zeremskog.

Danas, skoro dve godine posle te scene, već smo prijatelji i nije mi zamerio što sam ga odvojio od šopinga. Besprekorno doteran, na neki svoj, ležeran način, preživeće još par dana u trenutnim cipelama, koje su i inače nove. Još novije će sačekati par dana, pošto je meni ovaj razgovor bio jako važan. Razloga za to ima i više nego dovoljno. Odlikovanja kod Dekantera, trijumfalan nastup na Wine Jam-u, serija promocija... Za Vinovnik govori Aleksandar Zeremski, vlasnik vinarije Belo Brdo.

Pre svega sve pohvale i čestitke za bronzu i preporuku kod Dekantera (Decanter - eminentna vinska publikacija sa sedištem u Londonu koji vrši godišnja ocenjivanja uzoraka vina). Da li je stvarno toliki problem samo slanje na ocenjivanje?

Zeremski:

Hvala na čestitkama. Pričali smo dosta o tome. Prvo, svako od nas šalje pojedinačno uzorke, a to slanje nije besplatno, naravno. Moraš poslati četiri boce po uzorku, plus uplata za ocenjivanje... Dogodine se moramo ipak malo bolje organizovati i poslati svi zajedno naša vina.

Ja sam to nazvao „kontejner šampiona.“

Zeremski:

Lepo zvuči. Ako bi se svi organizovali i poslali svoja vina zajedno, to bi sigurno smanjilo troškove, a dodalo prilično jaku nijansu ozbiljnosti celoj akciji. Mogli bi da pošaljemo znatno više uzoraka i samim tim osvojimo više medalja, te bolje pozicije na toj prestižnoj smotri. Inače, osećam veliko zadovoljstvo što je tako puno naših vinarija dobilo medalje. Nikada manje sujete nije bilo nego posle objave rezultata. Valjda su svi shvatili da svaki pojedinačan uspeh ne znači toliko, koliko je važna stvar izuzetna količina medalja za srpsko vinarstvo. Ako nastavimo ovim stazama, imaćemo dvadeset vinarija koje osvajaju medalje širom sveta i na taj način zauzeti na svetskoj vinskoj sceni mesto koje nam pripada. Tada će i srpski potrošači, koji su nama vinarima najvažniji, prepoznavati kvalitet na svojoj sceni i piti više naša, domaća vina.

Nama je usud da se mora prvo uspeti „napolju“, pa tek onda u rođenoj avliji. Da li smatraš da je vreme i za prvo srpsko zlato kod Dekantera?

Zeremski:

Nisu u Dekanteru ocenjivali srpska vina, nego samo vina. Dekanter je i poznat po svom strogom kriterijumu i oštrim ocenama. Mislim da ćemo prvo imati situaciju od recimo petnaestak srebrnih medalja, a ja se potajno nadam i nekom zlatu za nas. Srbija definitivno ima vina koja zaslužuju na svakom takmičenju bar srebro. Konkretno na ovom „Dekanteru“ je bilo svega oko dve stotine zlatnih medalja za vina iz celog sveta, a veći deo kolača je pripao malo starijim vinima. Ispostavilo se da njihove sudije ipak favorizuju kompletna, spremna vina, za razliku od vina u perspektivi.

Šta se šalje dogodine? Gde putuju pino noar, merlo...

Zeremski:

Poslao sam pino noar ove godine u Austriju (AWC), a merlo i marselan iz 2011. će ići dogodine na Dekanter. Deo Alma Monsa sam odvojio u posebne bačve i od njih spremam rezervu. Ta rezerva kreće na ocenjivanja za dve godine.

Ti generalno i ne možeš da šalješ svuda sve, pošto imaš toliko različitih etiketa da bi morao da prodaš garsonjeru samo za kotizacije...

Zeremski:

(smeh) Šaljem isključivo ona vina koja su spremna. Nema tu nikakve kalkulacije. Kaberne i merlo mi još nisu spremni za ocenjivanje, pa će na put dogodine.

A da li si pokušao da odradiš neku drugu kupažu sem Alma Monsa? Imaš pravo izobilje sorti, a sem Alma Monsa sve su sortne boce. Kakve su šanse da se pojavi neka druga kupaža? I naravno, legendarno pitanje, kada će beli Alma Mons?

Zeremski:

Postoji puno jako lepih kombinacija koje se mogu formirati od ovih pet crvenih sorti koje imam. Međutim, morao sam da se odlučim za jednu. Mlada smo vinarija i moram da se koncentrišem na jednu kupažu. Postoji opcija da uradim neku novu, posebnu ediciju, ali trenutno moram da se fokusiram na ono čega imam najviše. A to su komponente Alma Monsa, pino noar i šardone. Beli Alma Mons će doći kada mu bude vreme. Razumem tvoju nestrpljivost... (smeh)

A da li će uopšte biti Alma Monsa?

Zeremski:

Kako to misliš?

Da li ćeš morati da menjaš ime? Na to sam mislio... Pogađa li i tebe ovaj pokušaj zakona o vinu i šta generalno misliš o ovom rigidnom brisanju antičkih imena zaseoka sa boca?

Zeremski:

Svim silama ću se boriti da ostane Alma Mons. To nije geografska odrednica i nije tačno da to znači Fruška gora. Ko god smatra drugačije, neka otvori rečnik latinskog, pa neka angažovano kopa tamo po stranicama. Način na koji je sve to izvedeno zaista nije dobar, a svrhu ne vidim. Ako meni ne smeta naziv „Tri morave“ ili vinarije „Bononia“, „Rittium“, ne vidim zašto bi to smetalo nadležnom ministarstvu!? Svima nama smeta ako neko dobije pravo na određeni naziv zato što je dobio dojavu, pa je to sebi obezbedio ranije. Smeta samo nefer igra. Apsurdno je da mi ovde možemo da uvezemo gomilu prvoklasnih vina, tipa Šato Margo, što je naravno geografska odrednica i ovde to vino ne bi smelo da se zove tako?! Ili recimo Džejkobs Krik, da ne kažem potok od Jakova, opet geografija itd...

Kako je to uopšte prošlo? Da li je bilo neke javne rasprave?

Zeremski:

Mi nismo pitani. Nije bilo na javnoj raspravi, a teško da bi je prošlo. Imamo i čuvenu igru sa kontrolnim brojevima. Ove godine nisam tražio brojeve zato što flaširam prethodnu, ali će doći i to na red.

Javna je tajna da mnogi lepe bajate etikete da bi izbegli suludo čekanje na kontrolne brojeve. A šta ćemo sa Belim Brdom?

Zeremski:

Mojih šest vina je u geografskoj indikaciji zavedeno kao Belo Brdo. Belo Brdo pino, Belo Brdo šardone, kaberne fran i da ne nabrajam dalje... Ako su mi dozvolili onda, ne vidim način da mi se sada zabrani naziv Belo Brdo. Boriću se svim silama. Belih brda ima otprilike oko sedam miliona na planeti... Vidi, lepo se krenulo, i to ćemo se složiti, u sistem zaštite geografskog porekla, ali ne vidim zašto se ulazilo u dalje komplikacije. Ne vidim u kom su to segmentu propisi u korist vinara. Oseća se manjak stručnog kadra i prati se neka evropska linija. Sama Evropska Unija ide u reforme i mi ćemo stalno biti za korak iza. Reforma je ušla u proceduru i vinari će tamo dobiti razuman vremenski rok za pripremu. Mi ne dobijamo to vreme. Mnogi su uložili dosta truda, novca i svu svoju vinarsku istoriju u neko ime i sada to mora da se menja?! Terasa je problem? Pa i ti i ja imamo terasu. Mikrolokalitet? Odlično! Zaštiti ga geografskim poreklom i neka se zove Terasa. Na svim Alzaškim vinima piše Alzas. Nije Temet stavio Dunav, pa da kažemo: „Imamo problem, Jagodina nije na Dunavu“, nego Tri morave. Kome to može da smeta?

Da se vratimo mi malo institucionalnom hedonizmu. Šta je sa degustacionom salom?

Zeremski:

Samo da stigne nameštaj. Računaj da je gotova za petnaestak dana.

Računam. Vreme sad! Idemo li uskoro na sto hiljada boca?

Zeremski:

Biće blizu. Mi manji vinari bi trebalo da gađamo tu stotku. Ja imam sedamnaest hektara pod vinogradom što daje 120 tona vrhunskog grožđa. Prema tome, sto hiljada boca bi bio optimum. Trenutno sam zadovoljan proizvodnjom i prodajom. Može bolje, ali sam zadovoljan.

Belo Brdo ima jedan izuzetan kvalitet. Svako ko te upozna, nastavlja da voli tvoja vina. Imaš li objašnjenje?

Zeremski:

Nije to do mene. Mislim da je ipak u pitanju kvalitet samog vina. Moguće je, ako baš insistiraš, da ljudi kroz boce Belog Brda prepoznaju moju strast i iskrenu ljubav prema ovom poslu. Tamo gde moja vina uđu na listu, ja više nemam nikakav problem sa prodajom. E sad, problem je ući. Restorani imaju dovoljno vina i ti se sad pojavljuješ kao neki deseti sovinjon, deveti šardone , osmi merlo, a postoji samo jedan šardone barik. I onda ja tu ulazim polako i između ostalog, zbog toga nisam pobegao od puno etiketa. Uvek postoji neka pozicija na vinskoj karti gde Belo Brdo može lepo da se pozicionira.

Pored toga što si izuzetan vinar, ti si i veliki kuvar, gurman, sjajan domaćin... Da li si sebi napravio vina za hranu koju voliš?

Zeremski:

Pre svega sam se potrudio da napravim jako kvalitetna vina. Neke recepte sam adaptirao za moja vina, pošto ništa ne sme da iskače. Hrana i vino moraju činiti u ustima savršen spoj i ja se nadam da sam sa mnogim receptima to uspeo da postignem.

Kako si se proveo na Wine Jam-u?

Bilo je sjajno i doći ću svaki put kada bude organizovan.

Sale, hvala na razgovoru, još jednom sve čestitke za medalje, a do sledećeg puta ću naučiti kako se pravilno akcentuje Čerević. Obećavam!

Zeremski:

Nema na čemu. Hvala tebi, i... Vežbaj!

 

Profesor Dionisije

"Mlada šumadijska vinarija je osujećena u nameri da svoj novi Merlo nazove Kalifornija, pošto postoji osnovana sumnja da je to geografski pojam. Na taj način sprečena je potencijalna velika prevara svih trideset uživalaca ovog vina."

(saopštenje za javnost, "Ministarstvo za istraživanje vina i krcanje dekantera")