Vest
Ako se pogubite, imate Vinski Atlas
Na jučerašnjem (29. 09. 2015.) prigodnom i radnom skupu u Domu poslanika (Tolstojeva 2) promovisan je Vinski Atlas, publikacija od izuzetnog značaja
Na „babine“ (čast) povodom izlaska na svetlo dana, štampanog i elektronskog novorođenčeta Republičkog zavoda za statistiku, čekalo se sa mešavinom znatiželje i nestrpljenja. Vinski Atlas je najzad izašao! Nemerljivi trud i rad grupe autora, predvođenih fanatično predanim Darkom Jakšićem, ukoričen je, te od juče i formalno postoji. Gotovo suludo zvuči da jedan ovako impozantan rad, iako pedantan i studiozan, nije sasvim precizan, ali naprosto je tako. Fizički je nemoguće napraviti realan presek stanja, pošto i dok kucamo tekst ove vesti, negde, u nekom delu Srbije, niče novi vinograd, fermentiše neko „taze“ grožđe... Niko zbog te činjenice verovatno nije srećniji od samih autora. Prosto, ekspanzija vinarstva ide takvim tempom, da ni CIA ne može da ga isprati.
Ono gde je Vinski Atlas neprikosnoven u potpunosti, a što se može videti čak i letimičnim prelistavanjem je, uz obilje relevantnih podataka, pregledno urađena podela na regione, rejone i vinogorja. Na neki način, Atlas predstavlja konkretizovanu nadgradnju Vinogradarskog Atlasa, koji je odnedavno takođe u posedu zainteresovanih čitalaca. Ova „šetnja“ vinorodnom Srbijom, kroz veliki broj značajnih podataka, na neki način je popularizacija vinarstva, ali i reklama za jednu od mlađih grana matematike – statistiku. U Atlasu postoji zaista puno toga. Od razvoja vinogradarstva i vinarstva u Srbiji, do trenutne situacije na terenu po nekoliko pitanja. Sortna zastupljenost vinove loze, enološki postupci u proizvodnji vina, tržište... Sve to tretira ova zanimljiva, obimna i nadasve korisna publikacija. Vinski Atlas predstavlja obaveznu lektiru za svakoga ko misli da, manje ili više, poznaje srpsku vinsku scenu, a naročito za one koji kreću trnovitim istraživačkim stazama iste.
Što se tiče vizuelnog segmenta Atlasa, moglo bi se reći da prelom uopšte nije rđav, ali postoji izražena disproporcija u kvalitetu fotografija. Verovatno su vinarije same slale ono što su imale u posedu, pa je onda sasvim jasno zašto, iako „muški“ obrađene, fotografije šetaju od „dobra ova NOKIA“, do izuzetnih radova. „Da smo se ranije sreli“, mogli smo kao redakcija da damo doprinos, pošto posedujemo vrlo pristojnu arhivu sa terena. Međutim, to je manje važno. Važno je da je Atlas tu pred nama i da na popularan način može dati odgovore na veliki broj pitanja. Tu pre svega mislimo na šesti deo knjige, odnosno dodatak, gde su popisane gotovo sve etikete sa pripadajućim kontrolnim brojevima. Tako da, i pored nešto malo grešaka, sad da l’ u štampi, da l’ iz nekog drugog razloga, može se reći da korisnost preovladava. A to je jedino bitno...
U Vinskom Atlasu je obrađen asortiman 133 vinarije koje su do sada uglavnom „zagazile“ u „baštu“ kontrolisanog geografskog porekla. Nekako se nameće utisak da su u tu „baštu“ troskokom upali industrijski giganti sa diskutabilnim kvalitetom, a da mnogih, po brojkama „malih“, nema u adekvatnoj meri. No, to je administracija, i ovaj Atlas samo reflektuje stanje na ’artijama. Na izvestan način, ova knjiga predstavlja i podsticaj za one koji se još uvek nisu odlučili da uđu u startni blok „trke za markice“ iz nekog razloga. Familiju ne biramo, pa tu nema odgovornosti, ali društvo se bira. Biti u odabranom društvu vinarija koje su deo srpskog „vinskog buldozera“, svakako je stvar prestiža, ali i potrebe. Autorskom kolegijumu Vinskog Atlasa u sastavu: Darko Jakšić, Dragoslav Ivanišević, Violeta Đokić i Marina Brbaklić Tepavac, od srca čestitamo izdavanje ovog kapitalnog dela, uz želju da Atlas doživi još bezbroj, dopunjavanih izdanja.
