Događaj
A jutros već su drugi mladi
Mala je verovatnoća da su organizatori Wine Jama prilikom zakazivanja jučerašnjeg (09. 04.) dešavanja uopšte razmišljali o...
Besmrtni Arsen Dedić spada u malu, ekskluzivnu družinu vrhunskih umetnika, koji su svojim delima zarazili bukvalno svakoga u određenom životnom dobu. Nije on za pubertet, nije ni za adolescenciju, a nakon toga... Nakon tih turbulentno neimarskih faza čovekovog razvitka, delo Gospodina Arsena, na razne načine i u raznim periodima, inficira svakog ko unutar lobanje poseduje nešto više od prekidača: „Gladan sam; Piški mi se; Spava mi se; Baš sam žedan...“ Misli se na mozgove koji su veličine porodičnog aspirina sa samo jednom brazdom po sredini, unutar koje se gore navedeni prekidači nalaze.
Baš sinoć (09. 04. 2016.) u Sava Centru je održan koncert u slavu velikog umetnika. „O mladosti...“ spada u red najlepše kupažiranih, poetski našpanovanih misli i osećanja. Istoga dana, na drugoj lokaciji (logično), beogradskoj vinskoj publici se predstavilo petnaestak vinarija koje vode mladi ljudi. Uz par već etabliranih, većinu su činili oni koji se, zarad malog obima proizvodnje, retko pojavljuju pred vinu odanim narodom. Mladi ljudi uvek znaju najbolje i ako su oni odlučili da se upuste u vinski biznis, e onda... E pa onda ovako, dragi prijatelji: Ili je to biznis koji već ima smisla, pa mu oni „ušpricavaju“ neophodnu, novu energiju, ili će oni od svog vinskog biznisa tek napraviti kreativnu budućnost sebi i potomcima. Mladi su i tu su, a to znači da nema predaje.
I nastavlja se tendencija da lošeg vina nema. Isprobavane su „ludačke“ kombinacije sorti... Beše malo i autohtonih izleta... Neki su imali samo jednu etiketu (Predivni merlo Izbe Jovanović – prim. aut.), ali suština je u tome da su bukvalno iza svakog štandića stajali mladi ljudi koji su ujedno i vlasnici vinarija. To je jako retko u današnje vreme i zbog toga je ovaj događaj imao posebnu draž. Na neki način je sve to delovalo neupadljivo, pa čisto sumnjamo da je još neko, baš ovo zapazio. Neposredan kontakt vlasnika vinarija i publike je od neprocenjive važnosti!
Na licima ovih sjajnih, mladih ljudi, koji su plenili neposrednošću i raspoloženjem, ipak se ogledala mala doza skepse. Nije im baš bilo najjasnije da li su im vina zaista toliko dobra ili je u pitanju jako ljubazna publika. Pošto se ogovor na svaku sličnu pitalicu nalazi u nekom obliku kupaže, onda je zbog njih važno reći da je tačno da su im vina odlična, ali i da beogradska vinska publika nije skup razmaženih snobova. Ako je i bila, više nije. Kratkoročna, ali intenzivna praksa organizovanja hepeninga, u čemu prednjače Wine Jam i Vinska Ilegala, poprilično je blagotvorno delovala na (gotovo zajedničku) publiku. Matematika je tu jasna: Događaji nemaju publiku... Publiku ima vino!
Publici koja vino voli, potrebno je dati što više prilike da tu ljubav materijalizuje. Svoju porciju ljubavi, juče su dobili oni najmlađi na vinskoj sceni. O tome, da li su je iskoristili, suvišno je i govoriti... Još jedan uspeli Wine Jam, svakako!
„...To škrto sunce što je palo
Ta ljubav jadna, kratki sni
Za uspomene to je malo
O mladosti, mladosti...
Daj stani na čas, i daj mi snage
Da oprostim se, bar od nje
I da mi društvo pjesmu svrši
I da se čaša ispije
Još prepun nade, što da radim
Na pola puta tek smo mi
A jutros, već su drugi mladi
O mladosti, o mladosti
O mladosti moja...“
Arsen Dedić
