barell

Događaj

16. jun 2014.

Šumadijski vinski bluz

Kada se posmatra Srbija, onda se mora konstatovati da baš sve uvek kreće iz Šumadije! I dobro i loše... E pa ovo je bilo dobro: Prvi festival šumadijskih vina na Oplencu

„... I tako sam napravio fenomenalnu atmosferu, spremio sjajnu klopu, obezbedio piće, pustio Vebstera da dere saksofon, istuširao se pet puta, obukao najbolje što imam, uključujući i taze veš, ali... Ona se nije pojavila. Neko važan joj je završio u bolnici, pa je naše uzajamno zadovoljstvo u tom trenutku bilo do besmisla nevažno. Ono što smo oboje iščekivali kao beduin oazu, desilo se nakon par nedelja. Ekspresno, strasno i bez osvrta. Bilo je izuzetno dobro ali kod oboje je ostao po upitnik između obrva: Kako bi na to gledali da se desilo onda kada je trebalo?“

Najgore što vam se može desiti prilikom pokušaja da nešto učinite prvi put je odlaganje tog prvog puta. Ozbiljan deo entuzijastičkog naboja odlazi bespovratno, pa je neophodan izuzetan napor da se čestito parče toga vrati. Prvi festival u organizaciji Udruženja vinara Šumadije su poplave  prešaltovale iz sredine maja u centar juna. Ovoga puta odlaganja nije bilo. Skup u Kraljevskoj Vinariji na Oplencu nije mogla više da odloži ni dosadna osvežavajuća kiša povremenog karaktera, koja je najviše padala po živcima organizatora. Delovalo je da su Šumadinci rešeni u obavljanju zakazanog, sve i da opauči meteor veličine Luksemburga na obližnje livade.

Zamišljen kao poluzatvoreni skup ljudi koji o vinu imaju neku predstavu, ovaj lepi festivalčić je protkan idejom o prezentaciji šumadijskog vinskog klastera, te Šumadije kao takve. Sve je tu bilo na svom mestu. Mnogi prisutni su verovatno očekivali malo pompezniju zabavu ali to kao takvo nije ni bilo najavljeno. Ono što je najavljeno, ujedno se i desilo. Ako malo zabodemo ašov u sektor sublimiranih poruka, na alatu će nam prilikom vađenja ostati nešto na čemu organizator verovatno nije svesno radio. Elem, najbolje od svega što je taj festival bio su bila sama vina! Nekoliko premijera, nekoliko iznenađenja, nekoliko potvrda ranije betoniranog kvaliteta... Šarolik izbor vinskih sorti, interesantne kupaže, predusretljivi i pristupačni ljudi koji ta vina prave...

Sjajan ton ozbiljnosti onome što se dešavalo na bini, odnosno kulturno umetničkom programu, davao je voditelj, gospodin Aleksandar Gajšek, o čijoj profesionalnosti je bespredmetno diskutovati. Dovoljno je bar jednom pogledati njegovu emisiju „Agape“ na TV Studio B i sve vam postane jasno. U unutrašnjosti vinarije – muzeja na Oplencu, odvijale su se panel diskusije, kojima već poslovično u vinskom svetu nedostaje ozbiljan žar i čar prepirke. Ali polako, biće i toga... Ovaj festival je predstavljao između ostalog, i promociju ideje sklada. Prava pitanja se i dalje postavljaju iza scene. Zacrtane su smernice promocije Šumadije kao ozbiljnog vinskog rejona i razvitka turističkog potencijala srca Srbije. Za prvi put i više nego dovoljno.

Ono o čemu organizator malo nije vodio računa su naoko banalni segmenti nečega u čemu učestvuju ljudi. Ako se već pravi nešto što traje duže od 150 minuta, a ovo je bilo znatno duže, onda se mora misliti o vodi i hrani. Falio je štandić na kome bi se mogla pazariti voda i još jedan sa nekim sendvičima ili već nečim za ekspresnu sanaciju divljanja želudačne kiseline. Možda i neki sanduk sa sladoledom? Kafa? Teoretski, u blizini muzeja se nalazi kafana raskošnih kapaciteta sa odličnom jagnjetinom, ali se nakon kafane, u principu, ide kući. Dakle, sve sem tih par sitnica se može smatrati, blago rečeno, korektnim. Pogotovo ako se u obzir uzme činjenica da su ovaj festival napravili sami vinari.

Sve u svemu, Šumadinci su položili prijemni i ako prilikom sledećih okupljanja otklone ovih par zaista banalnih sitnica, uz dodatno obogaćivanje programa, onda ovaj festival može mnogima postati nezaobilazna stanica na putu upoznavanja čari Šumadije. Idemo dalje!

 

Profesor Dionisije

"Gledajući kako se u najgorim mukama unutar ogromne bačve davi poslednja supruga njegovog strica, mali Džonatan reče - U vinu je i strina!"

iz romana "Svedok fermentacije", anonimni autor